Ne volite praznike?

blur-1867402_1280

Lifestyle

Ne volite praznike?

Kada je reč o praznicima, postoje uglavnom dve grupe ljudi: oni koji ih obožavaju i jedva čekaju i one koji bi najradije prespavali to doba godine.

Zašto neke osobe ne vole praznike?

„Svaka osoba praznike doživljava na svoj način i svako od nas ima neku svoju, ličnu priču. Ako krenemo od ranog životnog perioda, sećanja na praznike iz detinjstva su kod nekih puna slika kao sa reklama koje se sada vrte po medijima, dok kod drugih mogu da budu bolna. I kod jednih i kod drugih, vreme praznika može da izazove neprijatne emocije. Kod prvih jer praznici nisu više kao što su bili: očima odraslih svet izgleda mnogo drugačije, menjaju se uloge – od nekoga čiji je primarni zadatak bilo primanje poklona do nekoga ko sada te poklone priprema – ulazimo u nove životne ulogeza koje ponekad nismo potpuno spremni, pojavljuju se nove obaveze za koje imamo doživljaj da prevazilaze naše kapacitete… a kod drugih, jer ponovoaktiviraju privremeno zaboravljena bolna sećanja„, kažu psiholozi Gorana Rakić Bajić i Jasna Amroš Vukelić iz Instituta za pozitivnu psihologiju.

Da li su samo uspomene iz detinjstva razlog za negativan stav prema praznicima?

„Ne, kod nekih ljudi sadašnji odnos i doživljaj praznika ne mora da bude povezan sa iskustvima iz detinjstva, već jednostavno sa činjenicom da u vreme praznika imamo mnogo više ‘vanrednih’ obaveza, posebno ukoliko već imamo doživljaj preopterećenosti, uključujući i povišene finansijske zahteve, koje izazivaju salvu neprijatnih osećanja i povišen nivo stresa. Bitan faktor je i medijska praznična kampanja koja nameće određena nerealna očekivanja, pa kada se ona u realnosti ne ostvare, budemo razočarani i nezadovoljni“, kažu one, a dodaju i da nekima jednostavno ne prija da vreme provode sa porodicom.

Porodična okupljanja, takođe, za neke ljude mogu biti vrlo stresna i provocirati razna neprijatna osećanja – opet iz različitih razloga. Za neke, jer su možda izgubili drage članove porodice, a za neke jer strepe od ponovnog susreta sa članovima bliže ili dalje porodice sa kojima imaju konflikt ili odnos koji im ne prija“.

Neki ljudi kažu da su depresivni u vreme praznika. Da li ovo doba godine zaista može uzrokuje depresiju ili to samo tako kažemo?

„Vreme praznika u nekim slučajevima može da bude okidač za depresivnu epizodu, kod ljudi koji imaju sklonost ka depresivnom reagovanju u ‘kriznim’ situacijama, ali ne boluju od depresije. Takođe, može da pogorša stanja ljudi koji boluju od depresije ili izazove depresivnu reakciju ljudi koji su u skoroj prošlosti izgubili njima važnu osobu ili doživeli neki za njih značajan gubitak, na primer – gubitak posla“.

Ako i vi spadate u grupu ljudi koji u praznicima ni najmanje ne uživaju, ne očajavajte – evo šta vam savetuju psiholozi, kako da ih provedete i ipak nađete nešto pozitivno u svemu tome.

„Sve zavisi od razloga zašto neko nema sa kim ili gde da provede praznike i kako se tim povodom oseća – da li to percipira kao problem i razvija neprijatna osećanja ili jednostavno ne pridaje značaj praznicima pa se ni ne trudi da sebi obezbedi društvo i poseban način proslave. Svrha praznika jeste da okupe porodicu i prijatelje na jedno mesto, pruže im priliku da ostvare bliži kontakt i omoguće ljudima da se na par dana odmore od svakodnevne rutine. Ta idilična slika savršene porodice za bogatim prazničnim stolom sa sve predivno ukrašenom jelkom i poklonima u pozadini, kod ljudi koji su odvojeni od bliskih ljudi ili su ih izgubili može da izazove tugu zbog gubitka i jak osećaj usamljenosti.

Ako apstrahujemo običaje i socijalna očekivanja na osnovu kojih mi gradimo i individualna očekivanja, pitanje je koliko neko zaista nema sa kim ili nema gde da provede praznike. Jedino beskućnici zaista nemaju gde da provedu praznike (ne računajući prihvatne centre), što znači da oni koji čitaju ovaj članak imaju najverovatnih bar nekoliko stvari na kojima mogu da budu zahvalni – krov nad glavom i bezbedno mesto za spavanje, vezu sa Internetom, očuvane kognitivne sposobnosti – mogućnost da mogu da pročitaju i shvate, imaju neki prozor u svet, znaju da čitaju, koriste telefon/tablet/računar.…“

Psiholozi Rakić Bajić i Amroš Vukelić kažu da, iako vam sve to možda zvuči banalno, „sitnice koje često previđamo u svom životu i smatramo normalnim, ipak mogu da utiču na to da budemo srećni“.

„Bitno je samo da smo ih svesni, da se podsetimo da povremeno promenimo fokus sa onoga što nemamo na ono što imamo i da intenziviramo zahvalnost za sve ono što imamo, bilo da smo to samostalno svojim radom postigli ili uz tuđu pomoć“.

Na kraju, ako praznici zaista mnogo loše utiču na vas – ne stidite se da potražite pomoć!

„U situacijama kada osećanja tuge i usamljenosti predugo traju i ometaju svakodnevno funkcionisanje, ili kada osoba funkcioniše, ali se oseća preplavljenom navedenim osećanjima, potrebno je potražiti pomoć psihologa. Ako traženje pomoći iz bilo kog razloga nije opcija, možete da pokušate da strukturirate svoje vreme upražnjavanjem aktivnosti koje uključuju pomaganje drugim ljudima – na primer, možete da se prijavitite kao volonter u Crvenom Krstu ili sličnim organizacijama koje pomažu ljudima i tokom praznika, da se javite Gerontološkom centru, dogovorite se da posetite i obradujete bake i deke kojima niko ne dolazi i malo popričate sa njima… Bilo šta čime ćete učiniti dobro za nekog drugog, a indirektno i za sebe“.

Pored toga što je pomaganje drugima svakako u duhu praznika, to je dobro i za nas.

„Istraživanja u okviru pozitivne psihologije pokazuju da je jedan od najvećih podsticaja za dugoročno osećanje sreće i zadovoljstva upravo činjenje dobrih dela za druge ljude.Takođe, osoba može vreme praznika da prilagodi sebi, da im da neko drugo, svoje značenje i značaj, nezavisno od socijalno propisanih normi kako se slavi. Radite ono što vam prija, a za šta inače nemate vremena“, savetuju one.

 Izvor: mondo.rs

Kliknite da komentarišete

You must be logged in to post a comment Login

Leave a Reply

Ostalo u Lifestyle

To Top