ONIMA KOJE VOLIMO

people-2598021_1280
pixabay.com

Lifestyle

ONIMA KOJE VOLIMO

Jutros sam svojoj majci rekla:

– “Molim te, ne mogu pričati isprazne priče uz kafu, volim ćutati. I da, neću jesti ništa, ni najmanje me nije briga šta ćemo kuvati i… znam da te bole ruke, ne trebaš petnaesti put jutros ponavljati”.
Bez reči je otišla od mene.

Bi mi žao k’o ćuki istog trena. Potražih je kraj masline, sedila je mirno ispod zraka kasnojesenjeg sunca. Uputih joj osmeh i rekoh:
“Hoćemo li kupiti Voltren mast, dobar je za bolove, evo ja ću skuvati ručak, vidi sunca konačno…“
Ne rekoh joj oprosti. Nabrojih milion sinonima za oprost. Hiljadu ispraznih kompenzacija.
No ne izustih…
A njeno lice granu od sreće s milion refleksija sunca. Zaseni sva proleća. Bez “oprosti”.
Pa se upitah, kakvi smo to mi ljudi. Zašto je ne mogu jednostavno zagrliti i prošaputati čarobnu reč?
Zašto glupasto kompenzujem molbu za oprost Voltarenom? Lakše je kupiti kremu, nego naneti gel od istinskog kajanja na rane onih koje smo povredili.
Lako je udariti šamar onom ko ti neće vratiti. Lako je povrediti onoga ko te bezuslovno voli, jer znaš da će te uvek voleti.
I praštati i bez onog “oprosti”.
Ali ima u narodu ona poslovica: „Možeš kako hoćeš, al’ ne možeš dokle hoćeš“.
Ima u narodu sva mudrost, jednostavnim, kratkim istinama satkana.
A možda ovoga trena komet udari Zemlju.
Možda ovoga trena stane srce osobe koju smo povredili računajući unapred na oproštaj. Možda ovog trena ta osoba nestane zauvek iz našeg života.
Šta onda?
Možda ostatak života provedeš gledajući u nebo, možeš iz petnih žila vrištati tu prokletu, tešku a tako jednostavnu reč “oprosti”, plakati, vikati. Uzalud, neće te čuti.
Jer je otišla.
Umorna od prokletih riječi koje olako kažemo onima koji nas vole.

Pod garancijom oprosta.

Imaju li ljubav i oprost garantni list, rok trajanja?
Nemaju. Ali ima ga vreme.
A ono curi, bespoštedno, dok mi nijemo gledamo one koji nas bezuslovno vole i mislimo da će uvek biti tu. Jer računamo na to da oni znaju da ih volimo, da reči ne znače ništa. A reč zna biti oštrija i bolnija od mača.

I zato…
Zagrli one koje si povredio.
Ma, zagrli jako, da nestanu sve teške reči, odlete u nebo.
I do vraga, izgovori tu prokleto jednostavnu reč. Oprosti..

Nije teško…probaj.

Izvor: buka

Kliknite da komentarišete

You must be logged in to post a comment Login

Leave a Reply

Ostalo u Lifestyle

To Top