Draga moja devojčice, ovako želim da bude kada nam dođeš

baby-1957429_1280
pixabay.com

Kuća i porodica

Draga moja devojčice, ovako želim da bude kada nam dođeš

Zamolio me juče: “Pričaj s njom. Ona te treba. Ako ti je već čudno pričati, možeš joj pisati. Tvojoj devojčici…” Nekoliko sati i paketića papirnatih maramica kasnije, napisah joj pismo: “Draga moja devojčice, pre nego stigneš ovde ne želim ti…

Ana Kolar

Zamolio me juče: “Pričaj s njom. Ona te treba. Ako ti je već čudno pričati, možeš joj pisati. Tvojoj devojčici…”

Nekoliko sati i paketića papirnatih maramica kasnije, napisah joj pismo:

“Draga moja devojčice, pre nego stigneš ovde ne želim ti reći kako stvari stoje niti kako su stajale, već kako želim da sve bude tvojim dolaskom.

Od tvog prvog dana želim da osetiš roditeljsku ljubav i pažnju svaki dan, celi dan, čak i kad nismo fizički pored tebe. Želim ti da svaki tvoj novi trenutak dočekamo iskrenim osmehom nestrpljivo iščekujući da nam opet trepneš, nasmešiš se ili zagugućeš.

Želim da ti ne nedostaje pusa i zagrljaja, pusa koje će te naterati da napraviš svoje prve korake i pre vremena i zagrljaja kojima ćeš sretno trčati u susret.

Želim da ne osećaš da je tvoj plač neopravdan i da njime iskazuješ svoje osnovne potrebe, a ne da plačeš jer smo mi isfrustrirani i nervozni.

Ne želim da ikad vidiš ili osetiš nasilje ispod krova pod kojim ćeš rasti. Želim da tvoj krevetić bude uvek čitav, da se u njemu osećaš ugodno skoro kao u mojem ili tatinom naručju. Ne želim da ikad osetiš kako se krevetić slama pod tvojim svega 5 ili 6 kilograma teškim telom.

Biće katkad problema u odnosu tvojih roditelja, ali želim da oduvek znaš da nije niti će ikad biti na tebi da ih ti rešavaš, a još manje da budeš za njih kriva i odgovorna. Mi, tvoji roditelji, rešićemo sve svoje među sobom, ti samo budi svoja i živi soj život neometano.

Budi dete što duže možeš. Da, budi dete i onda kad poželiš biti odrasla. Budeš li imala brata ili sestru, želim da ti ni pod koju cenu ne pokvarimo odnos s njom ili s njim jer braća su najlepši poklon koji ti roditelji mogu pokloniti.

Želiš li se popeti na drvo želim da tvoj otac bude taj koji će to, uprkos mom protivljenju, raditi s tobom. Kada ćeš hteti naučiti voziti bicikl ne želim da to naučiš sama nego da smo tu s tobom i brišemo ti kolena okrvavljena od padova po asfaltu. Kvragu, kupili bismo ti i štitnike ali džabe sve kad ćeš koju nedelju kasnije pasti na plaži i opet raskrvariti kolena. Nema veze, neka ti to budu jedini ožiljci koje ćeš ikad imati i neka te podsećaju na letovanja s roditeljima.

Ne želim da ikad plačeš zbog nas i da ne možeš spavati, da smo mi krivi što ti sanjaš ružno. Tata će te nositi kad si umorna, a ja ću ti čitati uspavanke. Neću ti pevati, to će isto tata. Veruj, tako je najbolje.

Znaj da su suze najnormalnija stvar kao i smeh, voda i zrak i da plakati smeš ako ti se plače. Dapače, moraš. Nisi i ne trebaš biti uvek najjača i nasmejana.

Nasmejana ili uplakana, želim da znaš da nisi sama i da meni, a verujem i tvom tati, nikad nećeš biti na zadnjem mestu ali ni na drugom ili trećem. Uvek na prvom. Prvo ti onda sve ostalo.

Želim da nikad ne saznaš kako je biti usamljena u prostoriji punoj ljudi ili da ne znaš koga nazvati kad ti je potrebna pomoć.

Kad malo porasteš želim ti da voliš. Cveće, šumu, nebo, životinje, ljude… Ne nužno tim redosledom. Voli koga god hoćeš, bio on ili ona, mi na to nemamo niti želimo imati uticaj. Ali, voli za pravo, svim srcem i kad dođe trenutak, a statistički verojatno hoće odboluj tu ljubav kako treba. Mi smo tu bude li ti trebala uteha ili samo društvo za u kino i na sladoled. Za besciljne šetnje po mraku, u tišini.

Ne juri. Nikud. Sve na svetu može čekati. Nova veza, nova ljubav, novi posao… Baš sve. Niti ta krvava kolena nisu preko noći zacelila tako neće ni ove druge, nevidljive rane, a veruj mi, biće ih, ma koliko te mi čuvali. A čuvat ćemo te uvek i stalno.

Želim da ti ne bude čudno čuti reči “Volim te.” jer ćeš ih se naslušati od prvog dana. Naviknut ćeš se na njih pa će ti biti lakše čuti ih ponovno i od nekog drugog, ali zahvaljujući nama nećeš se za njih loviti kao za zrak.

Naučićemo te što je ljubav, ona iskrena i bezuslovna od koje sve ostale ljubavi polaze. Volećeš, izgovaraćeš te reči samo onda kad za to budeš spremna i kad osetiš da je to, barem u tom trenutku, to.

Draga moja devojčice, želim ti da budeš najsretnija na svetu.

Volim najviše.

P.S. Nadam se da ćeš i ti voleti plesati. I da nećeš nikad prestati jer plesni podij je čaroban. Šta god odabereš da je tvoje čarobno mesto, nadam se da ti ga niko nikad neće oduzeti.”

Zamolio me da joj napišem pismo. Svojoj devojčici.

Onoj istoj koju priželjkujem. Onoj koja je već bila.

Da napišem pismo sebi.

Izvor: Lola

Kliknite da komentarišete

You must be logged in to post a comment Login

Leave a Reply

Ostalo u Kuća i porodica

To Top