Konkretni saveti pedagoga: naučite dete da pobeđuje bez nadmenosti i gubi bez poniznosti

pixabay.com

Kuća i porodica

Konkretni saveti pedagoga: naučite dete da pobeđuje bez nadmenosti i gubi bez poniznosti

Samopouzdanje je vera u sopstveni potencijal. Ono se stiče. Možemo li verovati u sebe, ako ne radimo na razvoju veština, sposobnosti, celokupne ličnosti? Nedvosmisleni odgovor je NE!

Za sticanje bolje slike o sebi, realne osnove su ključ broj jedan,
Šta konkretno možemo i na koji način, praktično, da pomognemo deci?

  • Prvo i osnovno – radom na sebi, sve dok nam sopstvena koža ne postane udobna. Mi smo model i uzor.
  • Dete, da bi sačuvalo samopouzdanje izvan porodice, bi trebalo da bude naviknuto na KONSTRUKTIVNE KRITIKE. Važno, možda i najvažnije za samopouzdanje, je odvajati jasno kritike od emocija. Dakle, poruka bi trebalo da ide u smeru: “Ovo nisi dobro uradio, jer nisi uložio dovoljno truda. Ja te i dalje isto volim, jedina razlika je što ćeš se ubuduće truditi više”. Naravno, ovo je predlog roditeljskog stava, a spontanost u odnosu sa decom bi trebalo sačuvati, pa stav iznositi svojim rečima i na autentičan način.
  • Zatim, REALNE POHVALE. Isključivo realne. Pomozite im da steknu veštine koje su u skladu s njihovim uzrastom, pa tako:
    • devojčice bi trebalo da savladaju zvezdu, most i špagu. Što pre – to bolje. U našem svetu, marginalno, a u svetu devojčica – centralno mesto. Podstaknite ih da vežbaju. Slova su mnogo manje bitna, za početak.
    • dečaci bi trebalo da nauče da vode loptu rukom i nogom i pravilno da trče. Kod nekih dečaka je to kao put na mesec, ali vredno je truda. Odrastao čovek apsolutno razume svoje pravo da ne voli fudbal/košarku, ali deca ne. Većina tata, ujaka i teča, bez ikakve školice, mogu da prenesu deci osnove ovih sportova.
    • obavezno pomozite deci da nauče lepo da crtaju. To je važna veština na “statusnoj” liniji dece. Prste, trepavice, pertle, nakit, zavese.. na crteže ubacuju odrasli, a deca sa osmehom dočekuju i nose u svoje dečje krugove. I osvajaju komplimente, zasluženo…
    • vezivanje pertli je jako važna veština “u društvu”. Što pre – to bolje.
    • zakopčavanje jakne, okretanje majice… Samopouzdanju značajno doprinosi samostalno obavljanje svih sličnih radnji. Deca to, kod kuće, ne moraju uvek raditi sama, mada bi to svakako bilo najbolje (samo je dan često kratak). Ali važno je da savladaju te veštine i budu spremni, kada se sa vršnjacima nađu “na megdanu” , a to je redovna pojava među decom. Primer: obuku jakne, stav za dvoboj, gledaju se u oči i kreće spontano takmičenje u brzom zakopčavanju.
  • Za prosečno ponašanje nemojte se oduševljavati, jer će deca očekivati istu reakciju i od vršnjaka, a dobiće: “Pa to svi znamo”. To neće biti prijatno.
  • Lepo vaspitanje nađe svoj put, pa od njega nikada ne odustajte. Posebno kulturan i zdrav odnos sa autoritetima.
    Naučite dete da pobeđuje bez nadmenosti i gubi bez poniznosti. Nemojte detetu svaki put popuštati u igrama ili ga previše tešiti i sažaljevati kada ga pobede drugari. “Izgubio si, pa šta, to je normalno i dešava se svima na svetu” i pređite na sledeću temu. Kada je dete smireno, popričajte o stalnim obrtima na pobedničkom postolju. Igrajte se lutkama, jedna “kmezi” i ne podnosi poraz, takvim ponašanjem ništa ne postiže. Dete će tako bolje sagledati besmislenost jadikovanja nad porazom. I naravno, shvatiti da se tup osećaj gubitka izbegava vežbanjem i vrednim radom.
  • Ista majica nekome je ružna, a nekome prelepa, to im praktično možete pokazati. A sa zrelijom decom, nemojte zaboraviti da “se svetu ne može ugoditi”.
  • U krugu porodice nemojte dozvoliti da dete bude centar pažnje, već negujete demokratiju, u kojoj svako ima jednaka prava. Ukoliko dete navikne da prekida aktivnosti ukućana i dobija svu pažnju kada god poželi, teže će prihvatiti bilo koji kolektiv, jer će očekivati više pažnje nego što je realno.
  • Pumpanje ega praznim rečima i hvalospevima je kula od karata, kontradiktorna skladu sa sobom. Tako da – bacite se na posao i vredno oživite svoje potencijale, a zatim pozovite decu da slede vaš primer.
  • Pričajte im o svojim iskustvima, sa posebnim naglaskom na momente kada niste od svih bili prihvaćeni, ali da ste naučili da to ne mora uticati na vašu sreću.
  • “Nije važno šta je rečeno, nego ko je rekao”, ponavljajte bezbroj puta, kako bi dete naučilo da se ne identifikuje sa tuđim mišljenjem.
  • Naučite dete da je problem ponekada neizbežan, a tuga prolazna emocija.

Ovaj spisak nema kraj…

Piše: Snežana Golić, pedagog razvojnog centra „Faktor”, Novi Sad

Izvor: Zelena ucionica

Kliknite da komentarišete

You must be logged in to post a comment Login

Leave a Reply

Ostalo u Kuća i porodica

To Top