Evo 36 stvari koje sam naučila tokom 36 godina braka: Možda vam pomognu!

Ne postoji nešto kao stalna sreća u braku, a ni u životu. Da postoji verovatno bi bilo dosadno

Ove nedelje, moj suprug i ja slavimo 36. godišnjicu braka. Bilo je različitih načina kako smo obeležavali godišnjice, nekada bismo se svečano oblačili i odlazili na večere, a nekada bismo taj dan obeležili samo-poljupcem.

Desilo se jednom da smo oboje bili bolesni od gripa, i kroz maglu se sećam kucanja naših čaša pri nazdravljanju sokom od narandže, ali znam da smo taj dan prespavali.

Zatim, tu je bila i godina kada smo bili u takvoj svađi da čitav dan nismo razmenili ni reč.

To je sve ono što čini brak: u bogatstvu i siromaštvu, bolesti i zdravlju, dobru i zlu. Svaka godina ima svoja iznenađenja, izazove, svoje lekcije, ili svoje trenutke slasti.

U čast naše 36 godišnjice, ovde je 36 lekcija koje smatram najvrednijim:

Ako mislite da bi vam brak bio lakši sa nekim drugim, verovatno grešite.

Većina problema u braku se da popraviti. Stvarno. Čak i oni teži.

Ona reč na R koju često potežete – razvod, je opasno oružje. Predlažem da je zamenite nekom drugom – reč “frustracija” je recimo sasvim adekvatna zamena. A pri tom nikome srce neće biti slomljeno ako kažete “Toliko sam isfrustrirana da bih mogla da vrištim!”

Izraz večno blaženstvo treba da bude trajno izbrisan iz rečnika svakog bračnog para. Brak je divan na mnogo načina, ali očekivanje blaženstva kada naiđete na probleme, zvuči kao stvar oko koje se ne treba truditi, kao da je potpisivanjem zagarantovano da se nećete mučiti.

Ne nadajte se uzalud da vam se bračni drug neće nikad promeniti. Pogrešno bi bilo da se ne promeni. Recimo, moj suprug i ja sreli smo se u našim ranim dvadesetim. Ako bismo oboje ostali baš kao što smo bili, još bismo bili dva naivna klinca. Deca, koja tvrdoglavo insistiraju da sve mora biti po njihovom.
Brak neće sam od sebe ni postati ni ostati dobar.

Svako od nas je, na svoj način, težak. Početak ispravljanja makar jedne od loših navika ili problema već će biti pomak. Dodatni bonus: vaš supružnik će tu promenu i trud uveliko poštovati!

Ljudi koji su u nesrećnom braku ponekad pomisle da je institucija braka problem – da je brak neprirodan ili zastareo ili da ga je nemoguće dobro urediti. Ali shvatite, nema trećeg činioca braka, samo je vas dvoje. Sve što se dešava između vas dvoje je vaša kreacija. Svako od vas igra svoju ulogu. Zašto onda ne napravite nešto korisno?

Brak se uči u hodu. Niko od nas ne ulazi u brak sa predznanjem o njemu. Kada krene po zlu to znači da nam trebaju nove veštine a ne novi muž ili nova žena.

Sukobe u braku ne samo da nije moguće izbeći, već su oni čak neophodni. Niko od nas ne može da izgradi jak i zdrav odnos a da se prethodno nije suočio i rešio teška pitanja.

Čak i najbolji brak ne može potreti teškoće odrastanja. Svi imamo neke rane iz detinjstva. Razmišljanje da supružnik može da učini da se osećate sigurno i bezbedno, dok ste iznutra krhki i već slomljeni, je preveliko očekivanje. Što se pre (i efikasnije) pozabavite sopstvenim zdravljem u svakom pogledu, pre ćete osetiti blagodeti braka.

Kao što raste od uživanja koja delimo, ljubav raste i od izazova sa kojima se suočavamo, al i od problema koje prevazilazimo.

Brak je dugo pregovaranje o tome kako će dvoje ljudi upravljati raznim stvarima. Novcem. Intimnostima. Roditeljstvom. Kućnim poslovima. Možete da se borite, ili možete da sarađujete. Saradnja je obično mnogo uspešnija.
Čak i najtvrdoglaviji među nama mogu da nauče da u braku popuste. Verujte mi na reč.

Većina onoga što smeta i frustrira vašeg supružnika nema veze sa vama, ali nešto i ima. Što pre shvatite šta je to, bolje će biti.

Tokom teških vremena, međusobna posvećenost može biti spasonosna.

Činjenica je da vas nekad samo onaj deo dogovora „dok nas smrt ne rastavi“ održava zajedno, ali dobra vest je da i to može da se isplati, i da problemi prođu. Smatrajte i to dovoljnim razlogom.

Brak može od vas napraviti bolju ili lošiji osobu. Izbor je samo vaš.

Žalbe i kritike nisu isto što i zahtev za promenama.

Obeshrabrenost je jedna od najvećih pretnji braku. Videla sam i borbene parove kako odustaju od brakova koji su vredni čuvanja, samo zato što nisu dobili odgovarajuće smernice i ohrabrenje da izdrže i poprave stvari.

Vaša svest o tome da statistički, imate 50% šanse da završite razvedeni može da vas dovede u zabludu da vi nemate kontrolu. E, pa nije tako. Postoje vrste ponašanja koje garantuju neuspeh. Svi znamo koje su, i dobra je ideja da ih ne radite.

To što ste ljubazni može samo da pomogne.

Zahvalnost-takođe pomaže.

Što ste zadovoljniji svojim životom i postignućima, manje će vas iritirati loše ponašanje supružnika.

I u dobrom braku ima sukoba, frustracija, dosade, nepomirljivih argumenata, zalupljenih vrata i prinudnog spavanja na kauču. Poenta je imati i dovoljno dobrih stvari zbog ravnoteže

Nije uvek lako držati svoje srce otvorenim.

Ljubav je važna. Iako ljubav ne isceli baš sve, čak i u teškim vremenima, naročito tada, ljubav je kamen temeljac, podsetnik zašto ste uopšte zajedno.

Brak nije protivotrov za usamljenost. Brak pruža druženje, bliskost i povezanost ali te stavri nisu uvek zagarantovane. Ponekad smo sinhronizovani, a nekad ne. Važno je biti u stanju sam sebe umiriti i utešiti kada je potrebno.

Lako je ući u kolotečinu kada si sa istom osobom, iz godine u godinu. Seks. Odmori. Večera. Jednolični vikendi. Promenite nešto. Dodajte neki začin. Razbijte monotoniju.

Većina dobrih brakova imaju jednu osobu koja igra ulogu “staratelja” – osobe koja inicira rešavanje problema. Osobe koja ne gubi nadu i kada je teško. Osobe koja se ponaša kao faktor stabilnosti, koja gura napred kad brak izgubi zamajac. U idealnom svetu, trebalo bi da to budete oboje, na smenu. U stvarnom svetu, to je obično samo jedno od vas.

Jedna od najboljih stvari koje treba uraditi u sred bračne borbe je da prestati sa njom. Napravite pauzu. Oladite malo. Gurnite nešto i pod tepih. Usijane glave ne rešavaju probleme.

Neki konflikti ne mogu se rešiti kompromisom. (Ne možemo imati pola deteta ili kupiti pola vikendice). Kada ne postoji takva stvar kao što je “da se nađemo na pola puta,” rešenje postaje stvar velikodušnosti, gde jedna osoba kaže “da”, a druga to shvata kao poklon.

Ne koristite svađe oko sitnica kao paravan za krupne stvari koje vas muče. Gde će vam stajati deterdžent za sudove, kojim putem je brže doći do cilja, da li je užasno nepristojno ne odgovarati na sms – tako se uzalud troše i vreme i živci.

Postavio 2 prosta pitanja, razbucao hiljade veza i brakova: Da li smete da odgovorite?

Imenujte stvarni problem, možda je lakše otvoreno priznati šta vas muči.
Postoji velika razlika između “biti u srećnom braku” i “živeti srećno do kraja života”. Niko od nas nije srećan svakog trenutka svog života. I hvala Bogu što nije, baš bi bilo dosadno.

Kada mislite u sebi “ovo stvarno ne bi trebalo da kažem”, verovatno ste u pravu.

Učenje je još jedna od ključnih stvari, jer uvek će neko nešto da zabrlja. Nema savršenstva.

Jedan od vas mora biti prvi. U izvinjavanju. Prvi ranjiv. Prvi sentimentalan. Prvi koji se izvinjava. Zašto to ne biste bili vi?

Izvor: detinjarije.com