Drugi brak, nova nada za sreću

Često smo u prilici da čujemo da je bolje biti razveden nego u lošem braku, a sa ovom konstatacijom slažu se i psiholozi i ostali tumači naše stvarnosti. Da li su posle bračnog brodoloma, razočaranja i emotivnog kraha, razvedene osobe spremne da otvore novo životno poglavlje i oprobaju sreću sa drugim partnerom? Sa kakvim očekivanjima i strepnjama ponovo staju pred oltar? Kako biraju partnere? Koliko ima istine u rečima irskog književnika Oskara Vajlda da drugi brak predstavlja trijumf nade nad iskustvom?

Stručnjaci smatraju da je strah od samoće jedan od razloga za opstanak u lošem braku ali i za užurbani ulazak u novi. Psiholog Stanislava Popov naglašava da razvod nije bauk, a da li će neko odlučiti da ponovo izgovori sudbonosno „da“ zavisi od motiva zbog kojih je stupio u brak i shvatanja takve zajednice.

– Osoba koja iz prvobitnog bračnog odnosa ima neku vrstu traume, svakako će se teže odlučiti na drugi brak – kaže, za „Život plus“, Stanislava Popov. – Ili ukoliko je pre stupanja u brak idealizovala takvu vrstu odnosa, može ostati razočarana. Takve osobe ili oklevaju da uđu u novi bračni odnos, ili to čine sa manjim očekivanjima. Onima kojima je formalno sklapanje braka važno u sistemu vrednosti, biće spremniji da narednu vezu ozvaniče. Veoma je važno i da li supružnici imaju decu iz ranijeg braka. Osobe kojima je bitna celovitost porodice mogu težiti da ponovo uđu u bračni odnos, dok se neki upravo zbog dece na to više ne odlučuju. Pravila, dakle, nema. Postoje stereotipi, ali praksa ih ne potvrđuje. Prema podacima severnoameričkih studija s kraja devedesetih godina koji znatno odgovaraju profilu razvedenih brakova kod nas danas, razvod je češći kod mlađih osoba, pa je i veća verovatnoća ponovnog sklapanja braka. Mlađe razvedene žene imaju više izgleda da se ponovo udaju. Zanimljiv je podatak da veći broj „preudatih“ žena rađa decu i da one imaju u proseku više dece u odnosu na one čiji je prvi brak opstao.

Mada je svako iskustvo u životu dragoceno, pa i loše, nameće se pitanje kakve partnere biraju razvedene osobe i po kojim kriterijumima? Jesu li opreznije u izboru novog životnog saputnika i strahuju li od još jednog emotivnog kraha?

– Izbor novog bračnog partnera trebalo bi da bude mudriji, ali nije uvek tako – kaže naša sagovornica. – I ovde, čini se, ima više stereotipa, koji primerima iz prakse mogu da se ospore. Veruje se da se muškarci češće drugi put žene znatno mlađim ženama. To donekle može biti uslovljeno evolucijskim i biološkim faktorima zbog veće reproduktivne moći tih žena. S druge strane, žene tradicionalno biraju veću sigurnost u svakom smislu. Ali ni tu ne treba praviti neopravdane generalizacije bez obzira na to što odgovor zvuči zdravorazumski. Zapravo, kriterijumi za izbor novog partnera mogu biti veoma slični kao i u prethodnom braku, ali ih raniji partner prosto nije ispunjavao u dovoljnoj meri. Nisu retki ni slučajevi da se pogrešni kriterijumi i izbori ponavljaju više puta.

Psiholog Stanislava Popov nam objašnjava i kako se razvedene osobe ophode prema novom bračnom izabraniku i da li ga upoređuju sa prethodnim:

– Upoređivanje sa bivšim partnerima je neminovno i prirodno. Da bismo znali šta smo u životu promenili, da li smo i koliko napredovali u pogledu svojih ciljeva, neminovno je da poredimo prošlost i sadašnjost. Jedan klijent je odgovor na slično pitanje ilustrovao odgovorom: „Naravno da poredim, pa nemam 100 života!“ Ipak, to nije proces koji kontinuirano traje, već se s vremena na vreme aktivira kada se dešavaju značajni događaji u partnerskom životu.

Iluzije o braku neophodno je razbiti pravovremenim edukacijama i to pre nego što se neko venča i razvede, ističe Stanislava Popov. Ali sa kakvim očekivanjima se ponovo ulazi u brak?

– Dok sam boravila u SAD imala sam prilike da prisustvujem predbračnom savetovanju koje je obavljao sveštenik (po obrazovanju je psiholog) u parohiji gde je budući par planirao da se venča. Negde je to i predmet dodatne edukacije u školama. U svakom slučaju, ljudi i u prvi brak ulaze sa nadom i očekivanjem da će da traje, zaista se retko ko venčava da bi se razveo. Ako se već odluče za drugi brak, onda znaju da im je pored „dorade“ kriterijuma za izbor novog životnog partnera, potrebna i veća frustraciona tolerancija da bi taj odnos trajao.

Psiholog Stanislava Popov kaže da mnogi savremeni brakovi dožive krah veoma brzo, već posle nekoliko godina, čak i ranije. Smatra da je važno uzeti u obzir da li je par imao iskustva u zajedničkom životu ili sa drugim partnerom, jer to može da utiče kasnije na bračni život. Često se duge veze iz srednjoškolskih ili studentskih dana završavaju posle relativno kratkog braka, jer su partneri u međuvremenu odrasli a njihove individualne potrebe se promenile, kao i zahtevi ljubavnog odnosa.

– Brak podrazumeva veće obaveze i ljubav koja gotovo nikad nije dovoljna za održavanje odnosa – kaže Popov. – Kada se suoče sa tom realnošću, neretko traže drugog partnera sa kojim će bračni odnos biti potpuniji. Ovo poslednje važi i za parove koji su se pre braka poznavali relativno kratko i u njega ušli iz emotivne zanesenosti, pa kada je čarolija nestala, ni realnost više nije bila ružičasta.

Novi brak, novi početak. Koji su prioriteti kada neko započne novo životno poglavlje?

– Opet bi najlogičnije bilo da to bude ostvarivanje željenog odnosa, ali koliko je moguće ostvariti takav prioritet zavisi od očekivanja i kapaciteta za racionalno mišljenje. To znači misliti u skladu sa realnim, logikom, prethodnim iskustvom, ali u odnosu na životnu pragmatičnost. Interesantno je da su stariji ljudi praktičniji prilikom ponovnog sklapanja braka, nego mlađi. Često su vođeni onim što im od bračnog odnosa zaista i treba, a ne romantikom. Da li instrumentalnost ubija ljubav? Ne nužno. Nekad može i da je pojača.

TRADICIONALNI SU DUŽE OPSTAJALI

SAVREMENI brakovi se znanto razlikuju od tradicionalnih. Nekada je sklapanje braka samo po sebi značilo izvesnu garanciju da će potrajati, što danas nije slučaj.

– U tradicionalnim brakovima nije lako dolazilo do razvoda jer je to bilo manje društveno prihvatljivo, pa su se ljudi na takav korak teško odlučivali, naročito žene – naglašava naša sagovornica. – Takođe, nije nevažna činjenica da su „brakovi iz ljubavi“ zapravo savremena tekovina, i „stidljivo“ su se pojavili tek od 18. veka da bi se ta pojava sasvim razvila u 20. veku, kao i veća polna ravnopravnost u bračnim odnosima. Vrlo je važno razumeti koji faktori doprinose velikom broju razvoda u današnje vreme ali, sa druge strane, i šta doprinosi održavanju braka. Takođe, ne treba zanemariti ni kulturološke razlike u poimanju braka i ljubavi.

Izvor: Novosti