BELE POKLADE: Nasitite se mesa i oprostite uvrede

pixabay.com

Kuća i porodica

BELE POKLADE: Nasitite se mesa i oprostite uvrede

Pravoslavni hrišćani u Srbiji danas obeležavaju Bele poklade, praznik kada se na trpezi nalazi „bela“ hrana, traži se oproštaj grehova, ali se i priprema za Vaskrs. Danas mrsite, a od sutra na post.

Srpska pravoslavna crkva danas po kalendaru slavi svetog Tarasija Carigradskog, ali današnji dan je značajniji zbog pokretnog praznika Belih poklada – poslednjeg dana mrsa pred veliki Vaskršnji post.

Patrijarh Tarasije Carigradski
U vreme vladavine Irine i Konstantina u Carigradu Tarasije, senator i savetnik carski, bi izabran za patrijarha 783. godine. Pod ovim borcem protiv ikonoklasta bi sazvan i VII vaseljenski Sabor u Nikeji 787. godine, gde se osudi ikonoborstvo i povrati i utvrdi poštovanje svetih ikona. Ostao je zapamćen kao milostiv prema sirotima i bednima, a nepokolebljiv prema silnima, pa bio to i sam car. Kada je car Konstantin oterao svoju zakonitu ženu Mariju, i uzeo neku rođaku za ženu Tarasije ne samo da mu nije dao blagoslov nego ga izobliči i odluči od pričešća.

Od davnina se smatralo da u period velikog posta treba ući bez greha, pa su Poklade dan za praštanje i veselje. Zato je u Srba na današnji dan najzastupljeniji običaj da se opraštaju svađe i uvrede.

Prema narodnom običaju, deca obilaze roditelje, nose im na dar flašu pića i razne poklone.

Zet obavezno obilazi tasta, taštu, kuma, starojka i traži oprost da može časno da započne post. Kada uđe u kuću, ljubi ruku tastu i govori:

„Oprosti dedo“, a tast mu odgovara: „Neka ti je prosto sinko“.

U domaćinstvima se tradicionalno priprema bogata mrsna gozba, naročito beli mrs po kome je ovaj praznik dobio ime. Veselje traje do ponoći, a u ponoć nastupa post.

ČUVAJTE SE ZLIH SILA
Narodna verovanja iz doba pre nego što su Srbi napustili veru slovenskih predaka i preobratili se u hrišćane, ostala su jaka pa se period poklada povezivao s povećanom opasnošću od zlih sila i veštica. Od tih nehriščanskih sila narod štitio na simbolične načine, recimo belim lukom ili paljenjem obrednih vatri.

Na Bele poklade je postojao običaj da se gata, naročito pomoću jaja.

40 dana posta
Veliki ili Časni post dobio je ime prema Časnom krstu na kojem je stradao Isus Hristos. Post je ustanovljen po uzoru na podvig Spasitelja koji je, posle krštenja na reci Jordan, otišao u pustinju i postio četrdeset dana i noći, nakon čega je izašao kao pobednik iz iskušenja koja mu je postavio sotona. Datum početka Velikog posta zavisi od datuma praznovanja najvećeg hrišćanskog praznika Vaskrsa, koji pravoslavni vernici uvek proslavljaju u nedelju punog meseca posle prolećne ravnodnevice. Prema pravoslavnom učenju, Veliki post nas uči pokajanju, praštanju i pravoj molitvi, a cilj je da se u miru i tišini dočeka najveći hrišćanski praznik Vaskrs, jer je vera u Vaskrsenje osnov hrišćanstva. Vernici dane posta provode u molitvi, praštanju i pokajanju kako bi se pripremili za Sveto pričešće. Post predstavlja i uzdizanje duha nad telom, pobedu duhovne strane nad čulima i za hrišćanina on predstavlja pripremu za obeležavanje i proslavu Vaskrsa.

Narodni običaji se razlikuju u zavisnosti o kom kraju Srbije je reč.

Na Kosovu se se po selima maskiraju i igraju igru koja se zove „mačka“.

U Podrinju se igraju „lubačke“ i „pauka“, i to samo mlađi dečaci, obučeni kao junaci, okićeni oružjem. U Pčinji na današnji dan naprave velike gomile slame na sred sela, i zapale ih. Ta vatra se naziva krleštica.

U takovskim selima se maskiraju u pripremljene maske od papira, koje nakite zubima od pasulja ili kukuruza, brkovima od vune.

Obično po trojica obilaze kuće, igraju kolo, rvu se, govore izveštačeno i „plaše“ malu decu, koja ciče od veselja kad ih ovi pojure. Kad se pokladari umore, sakupe se svi na jedno mesto, gde se igre i takmičenja nastavljaju.

U Velikoj Plani predveče pale vatre od šaše, i samo za taj dan izgrade neku vrstu vrteške na kojoj momci vrte devojke.

Nekada se ova nedelja u srpskim selima oko Smedereva obeležavala prolaskom maskiranih povorki koje su pevale, dok bi ih seljani nekad darivali mesom, slaninom, kolačima, ali najčešće jajima.

Učesnici povorke bi najčešće predstavljali vesele svatove koji pevaju uz smeh i šalu. To bi po pravilu bili seoski mladići, a ređe i devojke.

Slični običaji postoje među Srbima u Popovom polju u Hercegovini i u Vojvodini. Tamo sela obilaze povorke „mečkara“, što su po licima nagaravljeni muškarci odeveni u stara i pocepana odela.

Inače, poklade su narodni praznik rasprostranjen u Evropi i Americi. Njegovi koreni su paganski i vezani za obeležavanje kulta Sunca i dolaska proleća.

Poklade se obično smatraju za vreme neobuzdanog uživanja u hrani, piću i proslavama pod maskama, poznatim kao karneval.

PRVA (ČISTA) NEDELJA POSTA
Dan posle Belih poklada, za pravoslavne vernike počinje prva nedelja posta. Višenedeljni veliki Vaskršnji ili Časni post završava se praznikom Vaskrsenja Isusa Hrista – Vaskrsom.

Prva nedelja posta zove se Čista, dok se do Vaskrsa, uz posebna pravila, smenjuju – Prečista, Krstopoklona, Sredoposna, Gluva, Cvetna i Strasna ili Stradalna nedelja.

Izvor: Mondo

Nastavi čitanje
Pročitajte i...
Kliknite da komentarišete

You must be logged in to post a comment Login

Leave a Reply

Ostalo u Kuća i porodica

To Top