Razmažene generacije

Pojmovi voleti dete i vaspitati dete potpuno su se spojili i poistovetili. Negativna posledica toga je stvaranje egocentricnih i narcisoidnih odraslih osoba.

Pre pola veka psihoanaliza i druge psihoterapijske škole uverljivo su dokazale da su ona deca koja su odrasla bez roditeljske ljubavi izrasla u neuroticne licnosti. Na osnovu te cinjenice, stvorena je pretpostavka da je za detetov pravilan razvoj i njegovo buduce mentalno zdravlje najvaznije da mu se dovoljno pokazuje da je voljeno.

Pretpostavlja se da ako nedostatak ljubavi izaziva neurozu, da bi njeno pokazivanje i davanje tvorilo mentalno zdravlje. To je razlog zbog kojeg se mnogi roditelji kojima je stalo da budu dobri veoma trude da detetu što više i što cešce pokazuju ljubav, kao i da izbegavaju svaku situaciju u kojoj bi dete moglo da se oseti nevoljenim ili nedovoljno voljenim.

Posledica je da su se pojmovi voleti dete i vaspitati dete potpuno spojili i poistovetili. Odbacen je nekadašnji, srednjoevropski model vaspitanja koji je preporucivao disciplinovanje uz istovremeno izbegavanje pokazivanja ljubavi, a ustolicen je savremeni model koji preporucuje pokazivanje ljubavi, a disciplinovanje dece cini neostvarljivim.

Posle više decenija dominacije ovog permisivnog, popustljivog nacina vaspitanja, suoceni smo sa njegovim negativnim posledicama. Umesto da tvori mentalno zdravu decu koja su sposobna za samostalni zivot, ispostavilo se da model tvori egocentricne i narcisoidne odrasle, zainteresovane samo za svoje uzivanje, nesposobne da vole, nedovoljno sposobne da kontrolišu impulse i zbog toga sklone nasilju, uzimanju droga, alkohola.

O ovim i citavom nizu drugih problema koji su nastali kao posledica popustljivog vaspitanja, veoma dokumentovano piše psiholog dr Arik Sigman u knjizi “Razmazena generacija”. Sigman nas opominje da smo unutar zapadnog civilizacijskog kruga napravili tragicnu grešku kada smo poistovetili ljubav i vaspitanje, te da je krajnje vreme da te pojmove ponovo razdvojimo, piše “Politika”.

Danas je jasno da smo bezeci od preterano socijalizovanog deteta otišli u nesocijalizovano dete, od neuroze u narcisoidnost. Lek nije povratak na staro jer nije ljubav ta koja kvari decu. Kvari ih nedostatak disciplinovanja.

Plašeci se da ih deca nece voleti, savremeni roditelji su usvojili decje definicije da je ljubav sve ono što kod deteta izaziva prijatnost, a da neljubav izaziva neprijatnost.

Moramo ponovo da kolektivno ucimo, ukljucujuci i ponekog strucnjaka, da disciplinovanje dece nije izraz neljubavi, nego upravo ljubavi.

Pomozimo deci da shvate da postoje i veoma korisne stvari koje su neprijatne, a koje dete mora da nauci i usvoji. I zato je nova formula vaspitanja: ljubav plus disciplina.

Izvor: Mondo