Sindrom jake žene – Ona sve želi i može, ali u svemu tome izgubi sebe

Pojam “jaka žena” uključuje osobine poput snažna, hrabra,uporna, žena koja se bori poput lavice, teži perfekcionizmu, predano radi te je u jednakoj meri posvećena svojoj porodici.

No s druge strane, ta ista žena iza svoje jačine čuva dubinu svojih osećaja kao i brigu za samu sebe. Uglavnom su joj svi drugi na listi prioriteta pre nje same. Ona sve može, njoj ništa nije problem ili teško, uvek će pomoći drugima, želi da su svi uvek sretni, pokreće sama razne projekte, brine o deci, trči na razna događanja, ali pritom u tolikoj žurbi zaboravi na sebe.

I nakon celog tog uvoda, ova žena dolazi do pitanja ljubavi i muškarca. To je područje na kojem nikako da joj stvari krenu. Zanimljivi paradoks je da jake, uspešne žene puno puta znaju odabrati slabe muškarce. Ovde se ne misli na podelu ko je fizički i/ili finansijski slabiji ili jači, već se misli na karakternu osobinu. Odaberu muškarce koji su jednim delom “večiti dečaci” te joj ne mogu pružiti ono što ona želi.

“Uspešna sam u svemu što radim, na poslu ljudi me cene, vole  i onda dođem kući gde me dočeka osoba kraj koje se osećam totalno drugačije. Uopšte ne znam zašto još ostajem kraj njega te mu stalno iznova dajem novu priliku.” (klijentica)

Jake žene su sklone perfekcionizmu te neodustajanju. Sve što započnu, moraju završiti. Sećam se reči jedne žene: “Iako mi se taj tečaj uopšte ne sviđa, sada kada sam ga upisala, ja ga moram završiti. Ne smem odustati, to bi bio moj poraz.”

Zanimljivo je ovde uočiti da uprkos vidljivoj nelagodi pri odlasku na kurs, ova žena ne želi odustati. Jednostavno započeto se mora završiti iako sve u njoj govori da joj to ne odgovara.

Jake žene zaborave svoje potrebe i duboke želje, one sve mogu, što god se pred njih stavi one će to stoički podneti, makar im se to i ne sviđa. Ista stvar se događa kada uđu u vezu u kojoj zaključe da će one svojoj upornošću, ljubavlju, nežnošću, strpljenjem promeniti muškarca te spasiti tu vezu/brak.

Žena koju sam prethodno navela davala je nove prilike ne bi li ipak morala odustati od toga i otići svojim putem.

“Ja moram spasiti taj brak, ne smem odustati.”

“Ne mogu sada otići nakon toliko godina.”

“Kako ću to deci napraviti?”

I onda dođe dan kada se ta ista žena probudi ili je “nešto” probudi. To nešto bude bolest, prevara sa druge strane, otkaz ili nešto deseto. Što god da se dogodi, poljulja joj temelje koji su se do tada činili stabilnima. Ništa ne probudi tako jako kao vlastita bolest.

Mnoge jake žene s kojima sam se susretala razbolevale su se od raznih oblika tumora, poremećaja rada štitnjače, napadaja panike, neizdrživih migrena, problema sa reproduktivnim organima i sl.

Gutanjem emocija, tuđih problema i zatomljavanjem svojih potreba dolazi do pojave bolesti. Bolest je znak da je potrebno neke stvari promijeniti te nešto naučiti iz svega. U tom razdoblju žena se mora zaustaviti, odnosno bolest ju fizički zaustavi te ne može dalje na isti način kao do tada.

Jake žene kroz taj proces shvate da ipak nisu toliko jake te polako ulaze u kontakt sa svojim osećajima, dopuštajući si i tu drugu stranu. Buđenjem osećaja bude se razna područja u ženi i njenom telu.  Pa tako i pitanje:

“Šta želim od svog života?”

“Ko sam JA?”

“Odgovara li mi zaista ovaj brak/veza?”

“Želim li da se tako postupa sa mnom?”

To su početni koraci povratka sebi. Za odgovor na ova pitanja potrebno je okrenuti se sebi, dati sebi vremena, prostora te u samoći osetiti što se u vama zbiva.

U radu sam videla mnoge jake žene koje pričaju o bolnim stvarima koje su im dogodile u životu, te pritom ne mogu pustiti ni kap suze, terapiju na neki način “odrađuju” poput još jednog projekta, one to mogu…sve sa racionalne strane.

No onda bi te iste žene došle jedan dan i same počele plakati, bez ijedne reči, dovoljan je bio samo pogled. Znam da tada u njima započinje isceljenje, ono što će im pomoći da upoznaju svaki kutak svog bića te vrate svoj život. Znam jer sam i sama jednom bila delom tog procesa. Polako se približavaju svojoj ženstvenoj strani, onom ranjivom delu koji su tako vešto skrivale.

Puštaju sve bolne događaje koje si nikada nisu dopustile isplakati te ni pred kime pokazati da ne mogu sve sama. I ne moraju.

Puštanjem suza počinje se rušiti onaj čvrsti zid koji vas štiti od realnosti života. Nakon toga  žena oseti da prolaskom kroz svoje “slabosti” ona zapravo postaje sve jača i samostalnija. To je ključ izlaska iz loših, nezadovoljavajućih i toksičnih veza te puštanja muškaraca s početka priče. Iako joj se činilo da od takvog muškarca dobiva sigurnost, zaštitu, opuštenost zapravo je dobivala beg od sebe.

Trudeći se svim snagama da uspe održati taj odnos zapravo je izgubila svoj život. Tada je preteško bilo priznati da nije njezin poraz odustati od odnosa koji ju ne čini sretnom. Za vezu je potrebno dvoje, no bitno je zapamtiti da vam jedna osoba ne može ispuniti sve vaše potrebe, pogotovo ne ljubavni partner. To si morate sami dati kroz ljubav prema sebi. A neka prvi korak bude priznavanje da je u redu ponekad samo biti ono što jeste.

“Žene nisu nikada jače nego kada se ogrnu svojim slabostima.”

(Marie Du Deffand)

Izvor: atma