‘Recite mi, molim vas, kako se žena priprema za porođajne bolove?’ ‘Razmažena’ mama koja nije dobila epidural ima poruku za vas

Mama Nina je podelila sa nama svoje iskustvo sa karličnog porođaja u KBC Zvezdara.

Ostala sam trudna na leto 2015. Trudnoća mi je protekla bez problema, a termin je bio 13. mart 2016.

Na svakom ultrazvuku su konstatovali da je beba okrenuta karlično. Na kontrole sam išla u dom zdravlja i u KBC Zvezdara, gde mi je jedna doktorka, ne sećam joj se imena, više puta rekla da ću morati na carski rez ako se beba ne okrene, što mi se iskreno nije dopadalo.

Nedelju dana pred termin, ta doktorka mi je rekla da dođem 10. marta u bolnicu, kako bi mi zakazali carski jer je verovala da se beba neće okrenuti. Međutim, devetog uveče u 18:30 mi je pukao vodenjak i sa mužem sam otišla u bolnicu.

Želela sam epidural, ali anesteziolog „nije bio tu“

Upala sam u noćnu smenu. Imala sam jake bolove, pa sam tražila epidural od doktora, ali sam dobila informaciju da aneteziolog nije tu i da će doći tek ujutro. Podsećanja radi, epidural je nešto ranije te godine postao besplatan.

Takođe, rekli su mi da beba „neće skoro“ i da muž može da ide kući. Držali su me do 4h u sobi kada su me premestili u salu i rekli mi da javim suprugu da dođe. Oko 6h je došao drugi doktor koji mi je saopštio da je anesteziolog otišao upravo iz smene i da je trebalo da ranije tražim epidural. Kada sam mu odgovorila da sam to već uradila i da mi je rečeno da anesteziolog dolazi ujutro, on je, posmatrajući CTG, izgovorio da to mene i ne boli toliko. Inače, sve vreme sam plakala od bolova. Logično je da me bolelo, a i moje je ljudsko pravo bilo da primim epidural za koji sam imala sve nalaze.

Oko 8:30 počeli su strašni bolovi i imala sam napone, ali doktor nije došao. Zvala sam ga, vrištala da me boli, a on je rekao sestri da ja „neću još“ (a nije me ni pregledao). Zvao ga je i moj muž, ali on nije želeo da dođe. Kasnije sam saznala da je taj doktor došao na poziv druge porodilje jer je bio njen izabrani ginekolog.

Bebina nogica je iznenadila doktora

Namolila sam sestru koja mi je stavljala kateter da ga nekako ubedi, a ona, čim me je pogledala, je počela da viče: „Doktore, beba izlazi, vidi se noga!“ On je tada dotrčao. Čudio se i komentarisao da to nije očekivao. Porodio me je nekako u 10 i 15, sa mukom jer trebalo je ipak izvući bebu koja ide nogicama.

Ćerkica nije plakala kad sam je rodila, plakala sam zato ja i zapomagala da mi kažu šta je s njom jer su je odmah trčeći odneli, nisam je ni videla. Zaplakala je posle minut, dva, hvala Bogu.

Posle mi je doktor rekao da sam razmažena a sestra mi je prigovorila da sam došla nepripremljena na porođaj. Recite mi, molim vas, kako se žena priprema za porođajne bolove? Imala sam tad 22 godine i mogu slobodno da kažem da me u životu niko mazio nije.

Nakon porođaja – višemesečne vežbe

Na tretman na odeljenju posle porođaja se ne mogu žaliti, bilo je lepo jer su sve sestre bile dobre i prijatne. Čak mi je jedna rekla da nam one neće nauditi kao oni na porođaju!

Na otpusnoj listi sam pročitala da je ćerkica imala pupčanu vrpcu obmotanu oko vrata. Posle smo je tri meseca vodili na terapije u Tiršovu, svaki dan iz Grocke na vežbe i elektrotrapije jer je dobila tortikolis usled napornog porođaja – to nije moja, već konstatacija fizijatra.

Poruka za sve trudnice

U avgustu 2018. sam se porodila drugi pu u Frontu. Tamo sam imala super iskustvo na porođaju ali na odeljenu su sestre bile užasne, a sobe pretrpane. Sreća pa nisam bila ni čitava dva dana.

Moja poruka ženama je da idealan porođaj ne postoji ali sve treba očekivati pa kako vas zadesi. Na kraju se, verujte mi na reč, sve ružno zaboravi.

Izvor: Yumama