HOLESTEROL MOŽETE DOBITI OD SLATKIŠA, A NE OD MASNOĆA! Prof. dr Stojiljković otkriva ZABLUDE O ISHRANI: Zašto deca koja jedu slatko treba da jedu meso, šta su TIHE DROGE, o mlečnim proizvodima, presnoj hrani… ŠOKANTAN INTERVJU!

Cilj proizvodnje hrane jeste biznis a ne zdravlje nacije u tom kontekstu možemo razmišljati o visokoj produkciji hrane i spektru dodataka koje zakonska regulativa u svim zemljama dozvoljava. Ali ne samo hrana, tu je kozmetika, farmacija… Oni sadrže sve veći broj supstanci koje su zakonski dozvoljene što je zabrinjavajuće, kaže prof. dr Staniša Stojiljković, stručnjak za ishranu i biohemiju i profesor na Tehnološkom fakultetu u Leskovcu.

On je u intervjuu za Balkan info govorio o genetski modifikovanoj hrani, zabludamo u ishrani, štetnim i korisnim namirnicama…

O GMO

Loš uticaj GMO hrane će se pokazati tek posle 50 godina jer ona može uticati na genetsku transformaciju žive vrste koja koristi tu hranu.

Veštačka đubriva su u SAD napravila bum i mi sada imamo neverovatno jeftine proizvode zato što se obrađuju visoko produktivnom naukom koja ima cilj profitabilnost.

U tom kontekstu sigurno da veštačka đubriva ako se koriste u velikim količinama, a imamo npr krompir ili šargarepu, mogu imati viška nitrata koji pod odgovarajućim uslovima u našem digestivnom traktu mogu preći u nitrite…

I onda se desi da organizam odreaguje kao da smo jeli dimljeno meso a mi jeli krompir i šargarepu. Mi vidimo da su jabuke takve da kad je pojedemo mi smo gladni. Stare sorte jabuka kad pojedemo mi nismo gladni. Ovo ne govori o GMO već o uticaju svih oblika gajenja i održavanja novih sorti voća i povrća.

O BRZOJ HRANI

U SAD dosta koriste brzu hranu koja je pržena korišćenjem palminog ulja. Sada se u mnogim zemljama zabranjuje korišćenje palminog ulja u kozmetici. Ako se zasićenim masnim kiselinama tretira hrana, ako jedemo npr pomfrit, karađorđevu šniclu, ili neke druge proizvode zdrave koji u sebi imaju palmino ulje, naša jetra neće biti sposobna da je preradi.

Mnogo se favorizuju konditorski proizvodi, pekarska industrija… Ugljeni hidrati i šećeri stvaraju salo i masnoće. Mislim da kada bi se sada govorilo o posnoj hrani da bi trebalo da budu prvo zabranjeni šećeri a ne meso. Šećeri su pogani. U pogledu isceljenja, duhovnosti, čišćenja organizma, mi ne smemo unositi koncentrisanu hranu.

Kada mi unesemo šećer u organizam on brzinski stiže do mozga i olenji jetru. Često puta mi kažemo – tresem se moram nešto da jedem. To znači da mi u našoj crevnoj flori imamo neke neprijatelje i mi brzinski, pre svega slatkom hranom, hranimo mozak. Ta hrana ide nelegalnim putevima do mozga, a ne legalnim putevima, putem digestivnog trakta, jetrom, rezervama energije…

Kada su prazna creva, kada treba da budemo gladni, onda se rezerve energije šalju do mozga. Ta reverzibilnost je bila značajna u mnogim starim civilizacijama. Mi možemo jesti kocke šećera ali ne verujem da možemo pojesti više od 5-6 kocki šećera ali zato ćemo pojesti pola kilograma nekog slatkiša.

Nije dobro navlačenje na tihe droge, a to su pojačivači ukusa i arome, veštačke boje… Mi ako popijemo crveno vino, mokraća će biti bela. A ako popijemo neki sok koji ima veštačku boju, mokraća će biti žuta i mirisaće na onu aromu. Znači naš organizam nije sposoban da tu veštačku hemikaliju preradi.

O SLATKIŠIMA

Treba biti umeren. Slatko ne treba unositi posle obroka, to je zlatno pravilo. Mi najčešće toliko obimnu hranu unosimo u obrok da posle obroka volimo da pojedemo nešto slatko. Bolje je pojesti slatko pre obroka, ako već volimo slatkiše. Ili jedno sat-dva posle obroka. Zašto da ne uživamo u slatkom.

Cirkulacija krvi u salu je drugačija i sada mi progresivnim unošenjem slatkiša menjamo mehanizam rada našeg organizma. Žučne soli kiseline menjaju svoj karakter i možemo dobiti kamen u žuči i holesterol od slatkiša a ne od masnoća, ne od sala…

Slatkiši su napravili bum a ne so.

Mi smo pričali kako je so uzrok visokog krvnog pritiska. To je natrijum hlorid. Ali mi imamo natrijum glutaminat (pojačivač ukusa), natrijum sorbat, natrijum polifosfat… Pa mnogo unosimo natrijuma nevezano za ono koliko unosimo soli kroz slanu hranu.

Mislim da jedino veštačka aroma pečurke nije mogla da se reši. Inače vi imate beo prah koji miriše na čokoladu, vanilu, na neki začin… I vi nemate više prirodnih začina već imate sintetičke dobijene sirovine koje su neverovatno jeftine, one su privlačne i organizam ne može da se izbori sa njima. I on se predaje. Ali postaje zavistan od te vrste arome.

MARGARIN, MASLAC, KAJMAK

On je hidrogenizovan. Znači mi moramo ubaciti vodonik u ulje koje proizvodimo. Vodonik je tu problem. I zato se ne preporučuje velika količina margatina koji je proizveden hidrogenizacijom, znači gde je ubačen vodonik. Ranije je vodonik dobijan na niklovom katalizatoru pa je i deo nikla mogao da kroz taj proces uđe u organizam. A nikl je veoma toksičan. Ali sad se on dobija kroz drugačiji proces, više ekološki.

Maslac i kajmak su zdraviji od margarina jer oni imaju buternu kiselinu koja je bitna za održavanje digestivnog trakta. Mi mislimo da će nam hrana koju unesemo dati energiju. Vi imate različite automehaničare – jedan vam popravi drugi vam pokvari kola. Vi možete da sipate benzin u pokvaren automobil i on neće raditi. A mi mislimo da promenom ishrane rešavamo svoje nedostatke. Mi samo zaobilazimo semafor, a on i dalje ne radi. Nama je lakše ali mi nismo rešili problem.

Potreban je druži period da bi se ishranom rešio problem.

NOVAC DIKTIRA 

U svetskim institutima tim naučnika mora da radi projekat od finansijera. Ako vi mene finansirate ja ću lako dokazati da je nešto kancerogeno ili da nije. Ali pitanje je u kojoj je meri kancerogeno… To neću reći. Kao što mi kažemo – pazite to je otrovno to nemojte jesti. E onda ja kažem – Nemojte izaći na ulicu, ubiće vas neko.. Kako? Pa takva je verovatnoća da od te supstance dobijete kancer.

Kažemo da je prženje u ulju kancerogeno, da je dimljeno meso kancerogeno…

Čekajte, hiljadam godina ljudi su ovde živeli ali su bili umereniji, manje su koristili možda to dimljeno meso. Piletina je bila zdrava. A danas ako vi odgajate piliće za dva meseca tu je znači koncentrovana hrana i samim tim ne treba toliko mnogo jesti tu piletinu… Ali ona je jeftina…

Umerena količina masnoće je zdrava. Nama treba transporter. Mi od masnoća pravimo emulziju. Nije loše da kad koristimo sok od paradajza ili šargarepe dodamo neku kap hladno ceđenog maslinovog ulja da bi uneli sve te vitamine.

Veoma je bitno koliko vremenski tajmer hrana ima kroz organizam.

Deca kad jedu slatkiše treba da jedu meso, ili proteine biljnog porekla… Zašto je bitno da unose proteine? Da bismo žučne soli kiseline mogli da pripremimo takve, da mogu da potkrepe metabolizam rada organizma.

HOLESTEROL I TRIGLICERIDI

Holesterol je veoma značajan za organizam. Ali višak holesterola je rezultat dizbalansa ishrane i nemogućnosti organizma da metabolički prerađuje velike količine, pre svega, slatkiša.

PRESNA HRANA

Presna hrana može, ali morate biti pripremljeni za to. Ako hoćete na maraton a nikad niste trčali, da li ćete izdržati? Nećete… Imali smo jednog što je oticao od presne hrane. Jedva smo ga oporavili.

Npr ako unosimo previše celuloze u organizam mi ćemo imati gasove. Ali celuloza nekada u nekom organizmu može stvoriti metil-alkohol. Metanol je opasniji od etil alkohola i opasniji od bilo kog mesa, sira, jaja, soje… Metanol može uništiti jetru. Prevelika količina presne hrane u nepripremljenom organizmu nije dobra.

Bog je stvorio žučnu kesu i ne treba biti esktremista a mi zbog tržišne utakmice postajemo ekstremisti. Kritikujemo jedno da bismo prodali drugo. I u tim spojenim sudovima mi često grešimo. Na ovom podneblju naših nekoliko generacija unazad je živelo. I jeli su žitarice. Ali mi danas ne umemo da spremimo žitarice. Riba koju upecamo a koju odmah ne zamrznemo, ili koju odmah ne ohladimo, iz sopstvenog organizma stvara histamin. A on nije dobar.

MLEČNI PROIZVODI

Generacije jesu odrasle na mleku. Ali ako dajemo hormone i antibiotike kravama da bi dale više mleka, previše takvih mlečnih proizvoda će stvarati višak sluzi. Taj višak sluzi pogoduje da mi u nosnoj šupljini stvaramo gram pozitivne i gram negativne bakterije. I bićemo skloniji infekcijama zbog viška sluzi koja nastaje u nosu.

SOJA

Moramo znati da je svetska nauka i svetski kapital u 20 veku najviše uložen u razvoj soje i sojinih proizvoda. Ali nije problem soja nego je problem što vi imate koncentrate za piliće i stoku na bazi soje. Nema više ribljeg brašna. To nije isplativo. I onda fitoestrogene unosimo preko druge i treće generacije prerade.

Kurir.rs/Balkan info