Ne verujem nikome ko se ne smeje: Životna priča puna trauma i top 10 saveta Maje Andželou za sve!

Mržnja je uzrokovala mnoge probleme u svetu, ali još uvek nijedan nije rešila, odavno je zaključila čuvena književnica

Životna priča cenjene američke pesnikinje, književnice i aktivistkinje Maje Andželou pravi je dokaz da uz mnogo hrabrosti i vere u bolje sutra možemo da pobedimo čak i najveće životne nedaće.

Rođena je 4. aprila 1928. godine u Sent Luisu kao Margerita Eni Džonson. Detinjstvo male Maje, kako ju je prozvao njen stariji brat Bejli, obeležile su brojne traume.

Imala je samo tri godine kada su se njeni roditelji razveli. Otac je potom Maju i godinu dana starijeg Bejlija same vozom poslao u Arkanzas kod bake. Tamo su živeli četiri godine, a zatim ih je otac oboje vratio majci u Sent Luis.

Kada je imala 8 godina, seksualno ju je zlostavljao majčin novi partner Frimen. Malena Maja podelila je svoju bolnu tajnu s bratom, koji je sve otkrio ostatku porodice. Frimen je uhapšen zbog silovanja, ali u zatvoru je proveo samo jedan dan.

Četiri dana nakon izlaska iz zatvora pronađen je mrtav, a iako to nikada nije dokazano, Maja je pretpostavljala da su mu život oduzeli njeni zaštitnički nastrojeni ujaci koji nisu mogli da prihvate činjenicu da je pušten na slobodu.

Nakon tog događaja Maja je naglo postala nema.

„Verovala sam da ga je ubio moj glas. Ubila sam čoveka zato što sam izgovorila njegovo ime. Tada sam mislila da nikada više neću govoriti jer bi moj glas mogao da ubije bilo koga drugog“, ispričala je jednom prilikom.

Gotovo pet godina provela je u tišini, a u tom razdoblju svog života utehu i spas pronašla je u knjigama.

Nakon ponovnog preseljenja kod bake, upoznala je učiteljicu Bertu Flovers, porodičnu prijateljicu koja joj je pomogla da opet progovori. Upravo ju je ona uvela u svet književnosti i upoznala s delima Čarlsa Dikensa, Vilijama Šekspira, Edgara Alana Poa i drugih.

Tokom Drugog svetskog rata pohađala je srednju školu u San Francisku, a samo tri nedelje nakon mature rodila je sina Klajda. U 24. godini života upoznala je Grka Toša Andželusa za kojeg se i udala.

Bio je to potez koji je izazvao pravo negodovanje rasista u njenoj okolini, ali i rođene majke koja nije odobravala njen brak. U to vreme Maja je odlazila na satove plesa i s prijateljima koreografima formirala plesnu trupu. Potom se sa suprugom i sinom preselila u Njujork kako bi radila s Perlom Prajmusom, koreografom koji se pamti kao pionir afričkih plesova u SAD-u.

Nakon povratka u San Francisko i razvoda od Andželusa profesionalno je počela da se bavi plesom i pevanjem, i promenila ime u Maja Andželou. Odradila je turneju po Evropi i zatim snimila svoj prvi album „Miss Calypso“.

Upoznavanje s romanopiscem Džonom Oliverom Kilensom 1959. godine označava početak njene karijere pisca. Na njegov nagovor opet se preselila u Njujork i učlanila u Udruženje pisaca Harlema. Tamo je upoznala brojne afroameričke aktiviste koji su je uveli u svet borbe protiv aparthejda.

1969. godine izdala je svoju prvu autobiografiju pod nazivom „I Know Why the Caged Bird Sings“ (Znam zašto ptica u kavezu peva), delo koje joj je donelo naklonost kritičara i međunarodni uspeh.

U njoj se obračunala sa svim svojim demonima iz detinjstva i mladosti istražujući teme poput rasizma, silovanja i pronalaska sopstvenog identiteta. Knjiga je dve godine provela na listi bestselera magazina Njujork Tajms, a mnogi fakulteti i srednje škole uvrstili su je na spisak obavezne literature.

Međutim, zbog grafičkog prikaza rasizma, seksualnosti i silovanja, neke biblioteke i škole želele su da je zabrane.

Ukupno je izdala sedam autobiografija, a pisala je i poeziju, drame i scenarije za film i TV. Uz to se bavila glumom i režijom i postala je prva Afroamerikanka koja je režirala film velike filmske kompanije, „Down In The Delta“ 1998. godine.

„Ono po čemu se za mene Maja Andželou najviše ističe nije samo to što je radila, pisala ili govorila, nego način na koji je živela svoj život. Išla je kroz svet mirno, sa nepokolebljivim samopouzdanjem i snažnom milošću“, rekla je Opra Vinfri nakon smrti svoje mentorke.

Dela ove velike žene koja je preminula 2014. godine u 87. godini života pravi su izvor mudrosti koje mnogima pomažu na životnom putu.

U nastavku pročitajte samo mali deo njenih misli koje će i vama možda pomoći da vratite veru u bolje sutra:

1. Ako nisam dobra sama prema sebi, kako mogu da očekujem da će drugi biti dobri prema meni?

2. Ne verujem nikome ko se ne smeje.

3. Pokušaj da budeš duga u nečijem oblaku.

4. Ljubav ne poznaje barijere. Ona preskače prepreke i ograde, prolazi kroz zidove kako bi stigla na svoje odredište puna nade.

5. Ako u sebi imaš samo jedan osmeh, daj ga ljudima koje voliš. Nemoj da budeš naduren kod kuće, a onda izađeš na ulicu i smeješ se potpunim strancima.

6. Mržnja je uzrokovala mnoge probleme u svetu, ali još uvek nijedan nije rešila.

7. Imaj dovoljno hrabrosti da još jednom veruješ u ljubav.

8. U svima nama živi čežnja za domom, sigurnim mestom na koje možemo da dođemo onakvi kakvi jesmo i na kojem nas neće preispitivati.

9. Onaj ko tebe vidi kao opciju nikada ne treba da ti bude prioritet.

10. Ako ti se nešto ne sviđa, promeni to. Ako to nije moguće, onda promeni svoj stav prema tome.

Izvor: Stil