TATU SU NOSILE SPECIJALNE JEDINICE, NISAM ZNALA DA LI MI JE PRIJATELJ ŽIV…: Slađa Alegro progovorila o PAKLU koji je preživela pre 5 godina

instagram

Poznati

TATU SU NOSILE SPECIJALNE JEDINICE, NISAM ZNALA DA LI MI JE PRIJATELJ ŽIV…: Slađa Alegro progovorila o PAKLU koji je preživela pre 5 godina

Tek pet godina od nemilog događaja prevačica je rešila da progovori o svemu

Pevačica Slađa Alegro proživljavala je pravu dramu kada su 2014. godine našu zemlju zadesile strašne poplave. Obrenovac, u kom se nalazi njena porodična kuća, posebno je bio ugrožen, zbog čega je sa svojim najmilijima morala hitno da napusti dom kako bi sačuvali svoje živote.

Pevačica je sada, pet godina nakon dramatičnog događaja, rešila da progovori o svemu, a u potresnoj ispovesti koju je podelila sa javnošću, detaljno je opisala kroz šta je prolazila.

– Sećam se ovog dana sa bolom u grudima, 16. maj. Urođeni strah od vode, bolestan i nepokretan otac u kući, očaj, nemoć… Ostalo je još malo do isteka baterije na mobilnom telefonu, zove me prijateljica i sa nevericom pita: „Dušo, kakvo je stanje?“. Ne sećam se šta sam rekla. Ide noć, kroz prozor gledam vodu koja sve više nadolazi, nemam rešenje. Čuju se ljudi koji viču, žene koje plaču, ja se bojim ne za sebe, već za majku i oca. Delimo tu noć postelju sa komšijama koji imaju troje dece, nemaju kud, voda će im ući u stan. Minut traje večnost. Nadam se da će jutro doneti nešto bolje, ali ništa. Ljudi odlaze kako znaju i umeju. Pomažu jedni drugima, sloga je tu, konačno…

Odosmo i mi, tatu su nosili, specijalne jedinice. Momci požrtvovani, hrabri i stručni. Ukazaše nam pomoć sa osmehom na licu. Sumnjam da se nisu bojali, ali nam to nisu pokazali, jer šta bi tek onda mi. Ostalo je sve, nenamešten krevet, sveće dogorele, pokvarena hrana, uspomene. Ne znam šta mi je sa najboljim prijateljem, ne znam da li je živ. Živi pokraj Save. Neznanje ubija.

Primiše nas moji kumovi, otvoriše nam vrata doma i dadoše zagrljaj i podršku.

Na samo 30 kilometara od Obrenovca, u našem lepom Beogradu život teče, ljudi šetaju, idu na posao, deca se igraju, bašte kafića pune radosti i smeha. Na samo 30 kilometara.

Prošlo je, sve je prošlo, ja ne želim da se sećam, ali želim da oni koji treba ne zaborave, da ne dozvole opet istu bol. Kažu: „Pa, dobro, ništa strašno, ti si na četvrtom spratu“. Jeste strašno, ne može meni biti dobro sve dok je mom najbližem loše. Ne daj Bože više nikad nikom – završila je Slađa potresnu priču.

Izvor: Glossy

Kliknite da komentarišete

You must be logged in to post a comment Login

Leave a Reply

Ostalo u Poznati

To Top