Epidemija učitelja života

„Moć pozitivnog mišljenja“ se uselila u moj život slučajno, kad sam imala 19 godina. I moram priznati da mi je ta knjiga promenila pogled na sve što mi se dešavalo tada i kasnije. Posle nekog vremena (6 godina) počela sam da živim optimizam. Normalan optimizam. Da verujem da se sve dešava s nekim razlogom. Da verujem da je sve za moje najveće dobro. Ali sam davala sebi prostora i da budem tužna. I da omanem. I da me nešto neće.

Tada nisu postojale akademije lajfkoučeva. Nije bilo ni traga od njih. A danas je imperativ postojanja svakog živog bića – vibriranje. Ne disanje. Već pozitivno vibriranje. Visoka vibracija.

Narod je toliko očajan i nemoćan da je svojim vapajima i rukom davljenika koji bi se i za slamku rado uhvatio napravio plodno tlo za razvoj najsigurnijeg biznisa – lajfkoučinga.

Danas imamo epidemiju učitelja života. Akademije za učitelje života. Masterklasove i ostala čuda. Papreno skupe seminare. 1 na 1 sesije.

Danas su i mladi ljudi od samo 20 godina shvatili šta je unosan posao. I upustili se u avanturu savetovanja kako se živi srećan život. Meni je sa 20 godina sve bilo poezija. Razmišljanje o vikendu, gde ću izaći, koji mi se momak sviđa. Vibracija zakucala vrh skale. Ozbiljni problemi pardon izazovi kao što je godina dana neprospavanih noći mlade majke, su mi bili potpuno nepoznati.

I sad zamišljam sebe, devojku od 20 godina, kako toj majci smirenim tonom govorim – Razmislite gde grešite u svojoj vibraciji jer to prenosite na svoju bebu, pa se beba budi. Kažite uveče – Ja ću da se naspavam…Ja ću da se naspavam…ubedite sebe…dignite vibraciju i videćete čudo.

Ne kažem da treba biti pesimista. Daleko od toga. Ali ne može čovek ići nasmejan 24h sedam dana u nedelji. Može…ako je na lekovima. Nekim dobrim. Svaka emocija postoji jer treba da postoji. I sve što treba da se desi ne može se izbeći. Pogled na stvar je ono na čemu se radi. Ali ne može ženina vibracija biti kriva što dobija batine od muža. Niti muževljeva vibracija što je firma otišla pod stečaj.

Prolazimo kroz epidemiju nikad pozitivnijih lajfkoučeva i nikad nesrećnijeg naroda.

Dok se jednom ne smrkne, drugom ne svane..

Kaka Besenjak