Biti u vezi s muškarcem, a ne s dečakom

pixabay.com

Ljubav i seks

Biti u vezi s muškarcem, a ne s dečakom

Odrasla ljubav je nešto što svako želi, ali ne zna svako kako doći do nje. Ono što je bitno kod odrasle ljubavi – nećemo biti u mogućnosti je privući sve dok sami ne naučimo biti odrasli.

Sve dok ne odrastemo, mi najveći deo krivice prebacujemo na drugu osobu. Mi pogrešno verujemo da moraju biti svi drugi krivi za odnose koji ne funkcionišu, piše Elephant journal.

Ne vidimo jednu stvar – samo zato što želimo odraslu ljubav, to ne znači da smo za nju i spremni.

Nažalost to ne funkcioniše na taj način. Samo želeti nešto nije dovoljno.

Moramo postati tip osobe kakvu želimo da bi mogli privući iste kvalitete u drugoj osobi. Ili u najmanju ruku, moramo biti u mogućnosti zadržati je jednom kada je privučemo.

Jednostavan način da to sagledamo je da se istinski i iskreno zapitamo – verujemo li da delujemo kao odrasla osoba ili kao dete u našim odnosima.

Bila sam u vezi s muškarcima koji su zapravo bili dečaci, emocionalno zarobljeni u svojim mlađim godinama. Iako su znakovi upozorenja bili prisutni od početka, odlučila sam biti slepa i dalje održavati vezu.

Delomično zato što sam čvrsto verovala da je ljubav sposobna pobediti sve, a isto tako, jer nisam htela prihvatiti da je zgodan, šarmantan, duhovit tip s kojim sam u vezi, zapravo nesposoban za “draslu” vezu!

Kao što nisam bila spremna prihvatiti istinu, moram priznati, nisam ni ja bila odrasla osoba. Bila sam emotivno zakržljala jednako kao i oni.

Moja očekivanja za nekog drugog bila su smešna, jer po tim standardima nisam ni sama živela. Iako sam želela odrastao odnos, birala sam pogrešne staze do njega.

Dakle, to je imalo smisla, morala sam napraviti promene, kako bih pronašla vrstu odnosa kojoj sam se nadala. Zatim sam mogla odagnati stare obrasce, kako bi se prestali ponavljati i proganjati me.

Shvatila sam da sam potrebna sama sebi kako bih bila u mogućnosti živeti u potpunosti.

Nisam morala zavisiti o bilo kome drugome da bi imala ljubav, sreću ili bilo što drugo. Bila sam uključena u intenzivnu dinamiku u kojoj sam ludo verovala u to vreme da ako je naš odnos završio, naši celi svetovi će se raspasti s njim.

Sada jasno vidim kako je nezrelo to bilo i kako nas je to držalo u zavisnom odnosu roditelj – dete, ne dopuštajući nam da funkcionišemo kao dve odrasle osobe.

Tada sam takođe smatrala da ljubav mora biti malo turbulentna kako bi bila uzbudljiva. Verovala sam da su odnosi bez drame mirni, ali dosadni i da je u redu biti malo nepostojan s vremena na vreme. Uostalom, mirenje nakon toga bilo je najbolji deo svega.

Iako mrzim to priznati, drama je ono što može održati samo detinjaste odnose. Iako je odnos pun pukotina i verovatno neće trajati, takva vožnja na vrtuljku i jednoj i drugoj strani uzrokuje vrtoglavicu, a od takvog iskustva vrlo se teško odmaknuti.

Odrasli odnos ne treba požurivati. Niti ga ne treba čekati. Potrebno je postići dobru ravnotežu između toga. Neće biti kopanja po prošlosti u želji da se taj susret dogodio nekoliko godina pre i zamišljanja budućnosti strepeći gde je odredište.

Ljudi se menjaju, odnosi se menjaju. Mi nikada ne možemo očekivati ​​da će osoba s kojom započinjemo vezu na kraju biti ista osoba. Mi stalno učimo i podvrgavamo se raznim podražajima na dnevnoj bazi, što uzrokuje da je potpuno nemoguće ostati isti.

Promene ne moraju biti vrlo primetne, ali kad se osvrnemo kroz vreme promene su očigledne. Moramo biti otvoreni i prihvatati naše jedinstvene staze i naporno raditi kako bi ponudili bezuslovnu ljubav.

Na taj način još uvek možemo odabrati voleti jedan drugoga, ali voleti bez potrebe da zahtevamo da stvari ostaju iste, odnosno da jedna osoba ili obe osobe moraju uskraćivati sebe kako bi druga strana bila sretna.

Promena je zastrašujuća, ali moramo otpustiti našu potrebu da sve ostane isto kako bi se osećali sigurno i ugodno.

Kada smo u stanju prilagoditi se promenama, mi postajemo fluidni. Nema lakšeg načina plovljenja kroz život nego kad smo u plovilu koje je u stanju prilagođavati se svojoj okolini, tako da on može slobodno teći.

Poverenje u odraslim odnosima dolazi vrlo prirodno. Jedna od najznačajnijih stvari koja obeležava ovu vrstu odnosa i čini je različitom od drugih – ljudi preuzimaju odgovornost za ono što jesu i u stanju su priznati kada nisu u pravu.

Ti odnosi nisu savršeni. Oni će i dalje imati svoje vlastite probleme, ali razlika je u tome što će se problemi rešavati zrelo i kroz dobru komunikaciju. Kad je neko spreman prihvatiti svoje mane, pola bitke je već osvojeno.

Ponos, ego i strah od pokazivanja svoje ranjivosti, sve te stvari mogu potencijalno prouzročiti značajnu štetu odnosu. U odraslim odnosima nema ničeg lepšeg od partnera koji je autentičan i prihvata sebe, svoje nedostatke i prednosti.

Kad je neko otvoren za promene i spreman čuti kako je možda u krivu u nekim stvarima, to je jedan od načina za jačanje i razvoj, ne samo odnosa, već i sebe samoga. Mi se nikada ne trebamo bojati izneti svoje osećaje i misli i razgovarati, tako dugo dok se rasprava vodi s poštovanjem i brigom za osećaje druge osobe.

U odraslim odnosima ne postoje skrivene namere, igranje igara, kontrola ili manipulacija. Sve karte su izložene, tako da nema potrebe za nagađanjem ili čitanjem misli. Razgovor teče slobodno bilo da se radi o trivijalnim temama ili dubokim i intenzivnim emocijama – ne postoje granice.

Najneverovatnija stvar u odraslim odnosima je što nema nikakvih očekivanja. Svaki dan je tu da se živi bez ikakvog pritiska.

Svaki trenutak u ovoj vrsti odnosa je bonus – bilo da traje jedan dan ili celi život, to je odnos u kojem svaka strana na svesnoj razini, u svakom trenutku ima odabir.

Odrasli odnos nije jedna od pogodnosti ili nešto što nam pomaže da dođemo do osobne koristi. On će postojati kako bi stvarali sećanja, delili zajedničko životno putovanje, kako bi doživljavali avanturu kao tim i istraživali jedan drugome telo i um.

Nema pravila, propisa ili uslova o kojima treba raspravljati. Svaka osoba u vezi je kreposna, ima dobru etiku i visoke standarde za sebe. Oni nisu sasvim grešni niti potpuno sveti; oni su pronašli ravnotežu testiranjem svakog ekstrema bez nanošenja štete bilo kome.

Prvo moramo raditi na tome da postanemo osoba s kojom bi želeli biti. Kada živimo u potpunosti i shvatimo ko smo i što je to što zapravo želimo od druge osobe, jedino na taj način ćemo uspeti prepoznati taj tip osobe i odnosa kada stigne.

Slično privlači slično, ono što dajemo, vrlo verovatno ćemo i dobiti.

Mi ne trebamo žrtvovati sebe da bi druga osoba bila sretna – sasvim suprotno. Kada smo u potpunosti zadovoljni sa sobom, daleko lakše ćemo sresti nekoga ko oseća isto, a onda je najveći test i izazov ne pokušavati hodati u seni druge osobe ili pokušati ugasiti njeno svetlo.

Dvoje ljudi trebaju biti slobodni da u potpunosti sjaje jedan pored drugog, bez gušenja tog svetla.

Blještav sjaj koja daju ta dva svetla je ono što je poznato kao odrasla ljubav.

Izvor: Atma

loading...
Kliknite da komentarišete

You must be logged in to post a comment Login

Leave a Reply

Ostalo u Ljubav i seks

To Top