Poezija velikog Mike Antića daje krila: Poslednja želja koju je napisao na cedulji uoči smrti!

Sa ovom pesmom želeo je da ga isprate na večni počinak

Miroslav Mika Antić je bio srpski pesnik, novinar, reditelj koji je ostao upamćen kao večiti dečak domaće poezije.

Rođen je 14. marta 1932. godine, a prvi put u književnosti se pojavio sa 16 godina.

Osnovnu školu pohođao je u Mokrinu, a od 1941. godine u Pančevu, gde se sa porodicom preselio i završio gimnaziju.

Bio je beom koji je uživao u kafanskom životu. Ovaj izuzetni pesnik i liričar objavio je više od 30 knjiga, a radio je i na filmovima „Sveti pesak“, „Doručak sa đavolom“.

Poznate su i njegove zbirke pesama: Ispričano za proleće, Plavo nebo, Riždestvo tvoje, Psovke nežnosti, Koncert za 1001 bubanj, Garavi sokak, a možda su široj publici najpoznatije ostale njegove pesme za decu: Plavi čuperak, Poslednja bajka, Nasmejani svetm šašava knjiga, Prva ljubav, Svašta umem.

Ženio se tri puta i iz brakova, imao šestoro dece.

Preminuo je u junu 1986. godine nakon duže bolesti. U tom trenutku već je bio oboleo od raka vilice i hirurzi su mu odstranili deo jezika.

Činjenicu da više ne može da govori pesnik je teško podneo. Mnogo je pio i, skoro fanatično, slikao. Mora da je znao da mu se zemaljski život bliži kraju jer se pobrinuo da ga uredi i završi svoje poslove na ovom svetu.

Iste noći kada je umro, u ruke Dude iz komšiluka stiglo je pismo pisano Mikinim urednim rukopisom. Poslednja želja pesnika bila je samo jedna – da ga poštede suvišnih konvencija.

Poslednju želju napisao je na ceduljici uoči smrti:

“Kad me budu iznosili, neka pročitaju Besmrtnu pesmu”.

BESMRTNA PESMA

Ako ti jave: umro sam,
a bio sam ti drag,
onda će u tebi
odjednom nešto posiveti.
Na trepavici magla.
Na usni pepeljast trag.
Da li si uopšte ponekad
mislio šta znači živeti?

Ako ti jave: umro sam
evo šta će biti.

Hiljadu šarenih riba
lepršaće mi kroz oko.

I zemlja će me skriti.
I korov će me skriti.
A ja ću za to vreme
leteti visoko…
Visoko.

Zar misliš da moja ruka,
koleno,
ili glava
može da bude sutra
koren breze
il’ trava?
Ako ti jave: umro sam,
ne veruj
to ne umem.

Na ovu zemlju sam svratio
da ti namignem malo.
Da za mnom ostane nešto
kao lepršav trag.
I zato: ne budi tužan.
Toliko mi je stalo
da ostanem u tebi
budalast i čudno drag.

Noću,
kad gledaš u nebo,
i ti namigni meni.
Neka to bude tajna.
Uprkos danima sivim
kad vidiš neku kometu
da nebo zarumeni,
upamti: to ja još uvek
šašav letim, i živim.

Stil.Kurir