OSTEOPOROZA KOD ŽENA: bolje sprečiti nego lečiti

Osteoporoza (OP) je bolest koju karakteriše smanjena koštana masa i poremećen sastav kostiju, što rezultira povećanim rizikom od naprslina i lomljenja, kao glavnih kliničkih posledica ovog neugodnog oboljenja.Poslednjih decenija, osteoporoza je postala globalni zdravstveni problem. Broj preloma kostiju je sve veći, a razlozi za to mogu biti i u deličnom povećanju dugovečnosti stanovništva.

Poboljšanja u socio-ekonomskom smislu, prosperitet koji smanjuje svakodnevni nivo fizičke aktivnosti može biti činilac povezan sa povećanjem stope preloma. U Evropi, ukupan broj stanovnika se neće značajno povećati u sledećem razdoblju od 25 godina, ali procenat starijih osoba hoće i to – muškaraca za 56% i skoro 41% žena. Osim toga, statistika kaže da 55 % Amerikanaca iznad pedeset godina boluje od osteoporoze.
Pre nego što napišemo dosta detalja o ovom sindromu, spomenimo da postoje savremene metode i uređaji koji mogu uticati na usporenje osteoporoze (magnetoterapija), ali i efikasno i brzo uklanjanje bolova usled petnog trna, jačanja vezivnih tkiva, problema sa ligamentima i slično.

Dve vrste osteoporoze: primarna i sekundarna
Primarna osteoporoza nije povezana s drugim bolestima ili stanjima i najčešća je kod žena u postmenopauzi ili starijih muškaraca, ali se može pojaviti u bilo kom uzrastu. U slučajevima primarne osteoporoze gubljenje koštane mase je uzrokovano starenjem (ponekad se ona naziva i senilna osteoporoza) ili je uzrok nepoznat (idiopatska osteoporoza).
U slučajevima sekundarne osteoporoze, gubitak koštane mase posledica je određenog načina života, a može biti uzrokovana bolešću ili preteranom upotrebom nekih lekova lekova. Najčešći uzroci sekundarne osteoporoze su pušenje, gastrointestinalne bolesti, imobilizacija, preterana količina alkohola, a kod muškaraca upotreba glukokortikoidnih lekova, kao i hipogonadizam (nizak nivo testosterona).

Klinički znakovi i simptomi osteoporeoze

Bolovi u leđima: povremena, akutna, torakalni deo kičme/ lumbalni deo kičme;
Kompresijski prelom kičme;
Prelomi kostiju;
Smanjenje visine;
Kifoze;
Grba.

Rešenje su vežbe
Fizikalna terapija za osobe s osteoporozom ili čak osteopenijom trebala bi uključivati:
dizanje tegova,
vežbe fleksibilnosti,
vežbe jačanja,
posturalne vežbe,
vežbe ravnoteže.
Vežbe sa tegovima

Pokazalo se da vežbe kao što su hodanje ili skakanje održavaju ili doprinose većoj gustini kostiju kod obolelih od osteorporoze. Naime, vežbe jačanja, uz korišćenje tegova ili zategnutih traka, održavaju ili poboljšavaju gustinu kostiju na mestu gde se one spajaju sa mišićima. Očuvanje zdravlja kostiju izuzetno je važno, naročito kod starijih osoba, budući da se koštana masa smanjuje s godinama.

Fleksibilnost i vežbe jačanja

Odlična su pomoć u poboljšanju fizičke funkcije i držanju kičme u uspravnom položaju. Posturalna kontrola je neizmerno važna kako bi se smanjio rizik od padova. Vežbe ravnoteže su takođe važne kako bi se dodatno smanjio rizik od pada.
Posturalne vežbe

One su ključne za sprečavanje promena u strukturi kostiju, promena koje često prate osteoporozu, kao što je, recimo, torakalna kifoza (pogrbljenost grudnog dela kičme). Svaki program lečenja osteoporoze trebalo bi da uključuje vežbe istezanja, torakalne ekstenzije i ekstenzije kuka. Jačanje mišića ekstenzora poboljšaće držanje tela i osigurati ravnotežu. Važno je imati na umu da vežbe savijanja moraju da se izvode uz veliki oprez – prednje kompresijske sile na kičmu mogu je oštetiti.

Dokazi o efektu telesnih vežbi na koštanu masu

Postoji nekoliko dokaza da vežbe jačaju mišiće i kosti; preporučuju se za poboljšanje agilnosti, snage, za održanje ravnoteže; redovnim vežbanjem naše kosti postaju čvršće i smanjuje se
rizik od pada i preloma. Najvažnije je to da one mogu skromno povećati gustinu kostiju – tokom proteklih desetak godina rađeno je nekoliko studija i sve su dokazale pozitivan učinak
telesnih vežbi na koštanu masu.

Žene u postmenopauzi i vežbanje
Najviše je takvih dobrih primera kod žena u u postmenopauzi. Devet žena u ovom hormonskom statusu vežbalo je jedan sat tri puta nedeljno (zagrevanje, kondicioni trening i cirkulatorne vežbe). Rezultat posle godinu dana: povećan je nivo kalcijuma u celom telu, dok je smanjenje zabeleženo u drugoj grupi od 9 žena koje nisu bile nimalo aktivne (vreme mirovanja).

Aerobik vežbe

Trideset i šest žena u postmenopauzi, u dobi od 50-63 godine, radilo je aerobik vežbe, učestalo i kontinuirano tokom 6 meseci. Doktori su analizama utvrdili da su one sačuvale mineralni koštani sadržaj (koristi se precizna procena koštane gustine koštane mase primenom izotopa u jednofotonskoj apsorpciometriji i dvofotonska apsorpciometrija merenjem in vivo prolaska energetskog snopa vazduha kroz kost). Značajno niži statistički parametri tokom istog razdoblja bili su u grupi koja nije radila aerobik vežbe.

Program dinamičkih vežbi za jačanje distalne podlaktice (torzija, kompresija, savijanje) pokazao se kao odlična terapija (tri puta nedeljno) u periodu od 5 meseci kod 14 žena u postmenopauzi u dobi od 53-74 godine. Kasnije analize kostiju pokazale su da je povećana srednja gustina kostiju za 3,8%.

Pilates, joga, tai chi

Ispitivanje korisnosti efekta Pilates vežbi pokazalo je da je gustina kostiju (BMD) povećana. Čak je i vežbanje joge odlično – ove vežbe pozitivno utiču na sadržaj minerala u kostima kičme, u kukovima i na sve ostale kosti u telu. Asane podstiču ispravljanje kičme i istezanje pršljenova.

U nekoj opštoj proceni uticaja različitih načina treninga, posebno u postmenopauzi, napravljena je i podela vežbi prema načinu izvođenja, jačini, uloženom otporu. Pokazalo se da su najučinkovitije vežbe one kombinovane – i to za vrat i kičmu.

Iako su tai chi vežbe postale sve popularnije u lečenju osteoporoze, prema rezultatima nedavnih analiza, samo se mogu dati nepotpuni, limitirani zaključci u vezi dobrobiti od tai chi vežbi. Pozitivni efekti uglavnom se odnose na održavanje ravnoteže (kod starijih osoba), držanje kičme u pravilnom položaju tokom hodanja i u prevenciji pada.

Budući da se od osteoporoze oboleva uglavnom u trećem životnom dobu, postoji preklapanje između prevencije padova i dobro isplanirane obuke starijih osoba i bolesnika s osteoporozom. Rezime ovog istraživanja može se svesti na nekoliko zaključaka: stariji ljudi se prečesto i naglo oslanjaju na zglobove kuka, kada reaguju na neočekivani gubitak posturalne kontrole.

Posturalna kontrola
Termin posturalna kontrola u medicini se odnosi na orijentaciju i balans – „orijentacija je podešavanje glave i tela na uspravan položaj, a balans je sposobnost da se održi centar gravitacije u odnosu na osnovu oslonca“. Nažalost, poznato je da starije osobe sa poremećajem ravnoteže pate od višestrukih poremećaja, povreda, često i gubitka čula, prisutna je slabost, ograničenost pokreta i kognitivna oštećenja.

Smanjena snaga mišića povezana je sa smanjenom posturalnom kontrolom. Dakle, značajno je smanjena dinamička snaga mišića kolena i gležnjeva u poređenju sa zdravim mišićima i veća je verovatnoća gubljenja ravnoteže, posrnuća.
U nedavnoj studiji koja je imala za cilj procenu stanja posturalne kontrole kod bolesnika sa osteoartritisom (OA) i reumatoidnim artritisom (RA) koji pogađaju kukove, otkriveno je da je u oba slučaja posturalna kontrola bila veoma izražena.

Najbolje je zato raditi vežbe za održavanje ravnoteže. Kod starijih ljudi je to, naravno, veoma teško sprovesti. Možemo reći da treba stalno raditi na kontroli amplitude pomeranja, njihanja i držanja uspravnog položaja.

Izvor: Zenskikutak.rs