Ne rušite im samopouzdanje: Ove rečenice nikako ne smete da izgovarate svom detetu!

Dete nikada ne upoređujte sa bratom ili sestrom, jer je to najbrži način da im se naruši samopouzdanje, tvrde psiholozi

Ako decu upoređujete s braćom ili sa sobom dok ste bili njihovih godina,
šaljete im poruku da nisu dovoljno dobri, ali i preteranom brigom i nuđenjem pomoći šaljete im poruku da nisu dovoljno sposobni.

U odnosu s decom, pa tako i rečenicama koje uobičajeno koristite, važno je poslati poruke da su dovoljno dobri baš takvi kakvi jesu, da verujete u njih, da su vredni ljubavi, da ih volite bez obzira na sve i da ćete biti tu za njih, ističe prof. dr. sc. Gordana Buljan Flander.

Ako spominjete savršenstvo, nudite očekivanje savršenstva od deteta.

Ako govorite o detetu kao o osobi umesto o ponašanju – primer: ti si lažljivac
umesto rekao si laž – izazivate sram i označavate dete negativnom kategorijom s kojom se može poistovetiti -naglašava psiholog.

Objašnjava da i preteranim nuđenjem pomoći i obavljanjem stvari umesto deteta, požurivanjem deteta i slično, šaljete poruku da nije dovoljno sposobno i kompetentno, a stavljajući sebe u prvi plan -izjavom ‘žrtvujem se zbog tebe’,
dajete detetu osećaj krivice za nesreću roditelja i osećaj da je dužno da nekako uzvrati.

Izrazi koje biste trebali da izgovarate deci:

dovoljno si dobar/dobra baš takav kakav jesi
verujem u tebe
vredan/vredna si ljubavi
volim te bez obzira na sve
biću tu za tebe

Izrazi koje treba izbegavati:

Zašto nisi kao brat/sestra
Vežbom do savršenstva
Ti si lažljivac/lažljivica
Daj da ti pomognem
Ja sam to mogao kad sam bio tvojih godina
Požuri
Ja se žrtvujem zbog tebe

Nije problem ako vam ponekad ‘izleti’ neka od tih rečenica, naglašava psihoterapeut.

Pitanje je obrasca odnosa s decom, uobičajenog ponašanja i odnosa koji gradite od najranijeg perioda, čak i pre nego što deca razumeju reči koje im govorite.

I najbolji roditelji greše, kažu nešto nepromišljeno i imaju pravo na loš dan, pitanje je šta sa tim rade kasnije.

Da li su spremni da se izvine i razgovaraju o onome što se dogodilo i preuzmu odgovornost?

I to je prilika za izgradnju odnosa sa detetom, pokazivanja da niko nije savršen, ali da se greške mogu ispraviti, da ljubav i odnos postoje i dalje – zaključuje prof. Buljan Flander.

Izvor: 24.Hr