S gubitkom voljene osobe treba se hrabro suočiti, nikako ga poricati. Kroz razdoblje tuge trebamo se osloniti na Boga i računati na Njegovu pomoć.
Veomaje važno da osoba koja tuguje u potpunosti spozna stvaran gubitak. Ko ili šta je izgubljeno? Početno stanje šoka može potrajati nekoliko dana ili nedelja nakon što je osoba pretrpela gubitak.
Mlada žena saznaje da nikada neće moći začeti, što joj donosi veliko razočaranje. Plakaće što ne može roditi dete svaki put kad vidi trudnu ženu ili novorođenče. To posebno dolazi do izražaja u prvim danima i nedeljama nakon što je saznala za svoj gubitak. Deo procesa njenog ozdravljenja biće kad prihvati te osećaje kao normalne i shvati izvor svoje tuge.
Kada se radi o smrti, moramo se suočiti s činjenicom da više nema osobe koju smo voleli. Čak i u slučajevima kad se smrt očekuje, kad se radi o dugoj i teškoj bolesti, uvek je prisutan osećaj “to se nije dogodilo, sve to samo ružan san”. Gubitak voljene osobe je traumatičan napad na ljudsku dušu, baš kao što je i teško ranjavanje traumatičan napad na ljudsko telo.
Šok je očekivani odgovor na vest o gubitku
To je početna odbrana koju nam je Bog dao da nas osposobi nastaviti pod neverovatnim okolnostima. Kao da smo obloženi jastucima, tako nas šok štiti i pomaže da preživimo kada nikako drukčije ne bismo mogli delovati jer osećamo preveliku tugu. To nam ne bi trebali oduzeti dobronamerni prijatelji ili olakšati lekovi. Treba dopustiti da sve ide svojim tokom.
S gubitkom se moramo hrabro suočiti
Pogled na telo voljene osobe pomaže nam prihvatiti gubitak. Bez obzira koliko nam je teško, pomaže nam da ne poričemo činjenicu gubitka. To nam postaje bolna polazna tačka, čak i u našem tugovanju, da obnovimo svoj uzdrmani svet.
Poricanje je suprotno prihvatanju gubitka. To je odbijanje verovanja u to da smo pretrpeli gubitak. Kada nam umre voljena osoba, silno se opiremo suočavanju s gubitkom i “nepovratnosti”. Neki roditelji odbijaju gubitak deteta time što ostavljaju njegovu sobu onakvom kakva je bila kada je ono umrlo. Žena ostavlja muževu odjeću da visi u ormaru, a četkicu za zube na umivaoniku. Takva ponašanja nisu neobična, ali su nijekanje stvarnosti ako traju nekoliko godina.
Što ne možemo izgubiti?
U početnom razdoblju tugovanja razumska su objašnjenja obično bezvredna. Duša je u prevelikoj boli da bi razumski razmišljala. Kad se Hristovi vernici suočavaju s gubitkom, pomaže im se prisetiti onog što ne mogu izgubiti.
Božje razumevanje. Iskren vapaj za pomoć i snagu osobe koja pati čuje Bog koji razume naše patnje. Da, On je dirnut našom tugom. Poznaje gubitak zajedništva prouzrokovan grehom. Osetio je žalac smrti kad je bio odvojen od Sina Isusa Hrista koji je visio na krstu (Matej 27:46). Osetio je bol odvajanja od ljudi koje je stvorio da bi u njima uživao.
Božja ljubav. Za vreme kretanja dolinom tuge, možemo se grčevito uhvatiti za ovu jednostavnu, ali potpuno sigurnu istinu izrečenu u dečjoj pesmici: “Isus mene ljubi sam, to iz Svetog pisma znam.” To nas pokreće kada ništa drugo ne može. Ulomci iz Biblije koje smo ranije naučili postaju zaštita od potpune propasti našeg sveta.
Dirljiv izraz Božje duboke ljubavi za ljude vidljiv je u utelovljenju i žrtvi Njegova sina: “Ali Bog pokaza svoju ljubav prema nama time što je Hrist, dok smo još bili grešnici, umro za nas” (Rimljanima 5:8). Sa čim god se suočimo u dolini naše tuge, moći ćemo to savladati jer ne postoji ništa što bi nas moglo razdvojiti od Njegove ljubavi. (Psalam 46; Rimljanima 8:35-39). Kada nam se čini da smo sve izgubili, možemo znati da nismo izgubili Božju ljubav.
Božje prisustvo. Uteha dolazi i spoznajom da čak i kada Ga ne osećamo, znamo da je On s nama u mračnoj dolini naše boli. Štap i palica u Psalmu 23:4 simboliziraju nazočnost ljubavi i zaštite Gospodnje dok prolazimo podmuklom, varljivom, dolinom tuge. Bog nam ne mora objasniti patnju i tugu na naše zadovoljstvo. Umjesto toga On suosjeća s nama kroz patnju svoga Sina.
Naš je Gospodin vjeran i milostiv Veliki Svećenik (Hebrejima 2:17) koji je iskusio smrt za sve (2:9). On je rekao: “Sigurno te neću ostaviti. Nipošto te neću zapustiti!” (13:5). Njegova odanost obećanju da će uvek biti uz nas je temelj naše sigurnosti u nesigurnom svetu razorenom tugom. “Ako je Bog za nas, ko će biti protiv nas?” (Rimljanima 8:31).
Tražite Gospodina da vam pomogne prihvatiti gubitak, da se radujete zbog onog što ne možete izgubiti. On razume i deli vašu tugu. Ljubi vas i uz vas je dok hodite dolinom.
Autor: Tim Jackson; Iz knjige “Kako živjeti s gubitkom” (Duhovna stvarnost, Zagreb)
Izvor: https://www.novizivot.net/kako-prihvatiti-gubitak-voljene-osobe/
You must be logged in to post a comment Login