Opet sam se zaljubio u tebe

– Opet sam se zaljubio u tebe – kaže i meni tu stane sve. Pogledam te preko stola i nasmešim se. Čekam. A ti kažeš razgaljeno: – Kakav šmeker, a?
Piše: Srbijanka Stanković

U jednom televizijskom kvizu muž nije znao odgovor na pitanje, pa je u pomoć pozvao svoju ženu. Dala je tačan odgovor i tako je dostigao neveliku, ali garantovanu sumu novca. Prvo što je rekao bilo je: „Opet sam se zaljubio u tebe!“ Bilo je simpatično videti tako nešto na televiziji. Čovek izjavljuje ljubav ženi i posle 30 godina braka. A nije film.

Kad je vas poslednji put iznenadilo tako nešto?

Za mene ljubav nije iznenađenje. A opet, kad sam to čula, shvatila sam da sam se i ja ušuškala u uverenju da je ljubav nešto za šta se u svetu nema vremena.

Razmislite samo, u tom beskrajnom nizu obaveza: probudi se, pospremi krevet, obuci se, doteraj, probudi decu, obuci ih, vrtić, posao, doručak, ručak, večera, da ne zaboravimo na užine, ko da nađe vreme za zagrljaje i poljupce? Ko da se zaljubi u svoju ženu? Ma dajte, molim vas!

A TAKO JE LAKO, MOŽDA NAJLAKŠE NA SVETU VOLETI.
Samo, nije ozbiljno.

Znate to? Kad ste „odrastao čovek“ nije primereno da volite javno, a ni tajno. Da držite ženu za ruku. Da je poljubite za dobro jutro. Za iskazivanje nežnosti postoje „prilike“: rođendani, godišnjice, Osmi martovi i Nove godine. Jednostavno, ako se vidi da se volite – čak i kad niste u istoj prostoriji ili jedno pored drugog – to nije pristojno. Niko vam ne veruje. Glupirate se, s oproštenjem. Jer, ko se voli u vreme nemaštine i sveopšteg ludila?! Samo ludaci.

Volim što smo ludi. Još malo pa smo zajedno više od pola života. Kad te pogledam i dalje vidim onog dečaka što je izašao na druga vrata trole samo da bi mi kupio ružu na ulici i sačekao me na drugim vratima. Žena što prodaje cveće rekla je: „E, ljubav!“ Tad mi je bilo smešno, kao što to mora uopšte da se kaže?! Al’ valjda je to tako kad imaš 19 godina.

Poslednji put kad si mi doneo ruže, naljutila sam se.

– Što se trošiš? To je samo cveće.

– To nije samo cveće. To je cveće za tebe.

Pogledaš me značajno i ja nemam izbora, malo se zaljubim u tebe ponovo.

Gledamo televizijski kviz zajedno i čovek u ranim pedesetim kaže: Opet sam se zaljubio u tebe. Rekla je tačan odgovor i sad ima zagarantovanu sumu od 12 000 dinara.

– Evo brišem suzu. – kaže voditelj šaljivo.

Smejemo se i već na drugom uglu osmeha računam, nije to mnogo para, ali ako im je crkao usisivač pre deset dana kao nama, ili ako treba da registruju auto, ako je sinu studentu iscurila stipendija, ako se unučetu bliži drugi rođendan – to je bitan dodatak budžetu.

– Opet sam se zaljubio u tebe – kaže i meni tu stane sve.

Pogledam te preko stola i nasmešim se. Čekam. A ti kažeš razgaljeno:

– Kakav šmeker, a?

– Ma šta, kakav šmeker? A ti?

– Šta ja?

– Pa ljubav, ovo – ono.

– Onda ovo – ono. – kažeš i već sam u tvojim rukama.

– Ti ćeš da pišeš o ovome, je l’ da?

– Kako znaš?

– Pa samo tebi može da bude romantično što se čovek šali na TV-u.

– Nije se šalio. On samo izgleda kao da se šali.

Sad se već oboje smejemo na glas. Ljubimo se do reklama. Mislim: eto, opet sam se zaljubila u tebe. A u stvari, nisam ni prestala da se zaljubljujem.

– Nego, da te prijavim za neki kviz? – pitaš me u poljubac.

Izvor: Lola