Ništa na ovom svetu ne boli kao ranjena duša: Šta se dešava tačno 48 sati nakon što preživite stres ili traumu!

Za dušu nema analgetika, flastera, operacije ni transplantacije

Uvek se divimo hrabrim ljudima koji nekako uspevaju sve da izdrže – teškoće, gubitke, stres.

To su veoma jaki ljudi. Suzdržani, hrabri, stoički podnose sve. Služe kao primer drufima kako da budu jaki. Deluju kao da ne osećaju bol ili kao da se savršeno bore s njim. A okruženje kaže: Kakav snažan čovek! To mu se desilo, a on se i dalje smeje i bori!

Ipak, ponekad okruženje ne primećuje ništa, samo zato što osoba ne govori o nečemu, nastavlja da živi i radi. Pao je, ustao, obrisao prašinu i otišao dalje. Kakva hrabrost! I ranjeni vojnici skupe snagu da ustanu i opet napadnu neprijatelja. Ali, i dalje ih boli… Rane na duši su najopasnije, a odgovor tela će doći. Stiže za tačno 48 sati.

Ili li neko od vaših bližnjih ranu na duši? Pomozite mu, čak iako to ne traži!

U životu svašta može da vas rani: izdaja, poniženje, nečija pokvarenost, lišavanje imovine, progonstvo, gubitak drage osobe. Kad prođu tačno 2 dana od kako ste doživeli stres, psihosomatski poremećaj počinje da se formira. Može da se desi da se ispolji za mesec ili godinu, čak dve. Ali, formira se tokom 48 sati nakon što vam duša doživi ranu.

Tokom ovog perioda najbolje je tražiti pomoć, savet, utehu, preporuku, ili samo ispričati nekom bliskom šta se desilo. Posle može da bude kasno. Prva pomoć se i duši mora ukazati što pre, naročito kada su u pitanju osetljivi ljudi.

Držite ih za ruku, budite uporni. Hrabrite ih. Moraju stvarno da budu hrabri, jer telo je jedino što je svima isto, a 48 sati je ključno vreme kada može da se zaustavi negativna posledica.

I zaista, divite im se na hrabrosti! Ništa ne boli kao duša i mnogo je potrebno da ona zaceli. Za dušu nema analgetika, flastera, operacije, transplantacije.

Ne dajte da vašim dragim ljudima duša krvari. Čak ni kada vas ubeđuju da je sve u najboljem redu.

Stil.kurir.rs