Jovan Dučić o ženama: Muškarci urade što moraju, a žene što hoće

pixabay.com

Ljubav i seks

Jovan Dučić o ženama: Muškarci urade što moraju, a žene što hoće

Ima i kod najzaljubljenije žene jedno mesto u duši koje hoće da se sveti onom kojeg voli. Jedna mračna klica neverstva i zloće, koju ni samoj sebi ne bi umela ni smela da prizna.

Kao što gusenice imaju boju lista na kojem leže, ili kao što polip dobije boju predmeta za koji se uhvati, i žena kad laže daje sebi izgled kakav joj treba.

Kod žene je urođeno da vara na malo i na veliko, svesno i nesvesno, namerno i nenamerno, a vrlo često i bez ikakve zle namere, i čak sasvim često iz najbolje namere.

Žene razneže srca, izgrade jezik duševnosti, profine načine i dignu ljubav i lepotu do religije i mudrosti.

Mnoge su mlade žene ponosne na svoju vrlinu, ali je vrlo malo ostarelih žena koje se svoje vrline sećaju sa preteranim ponosom.

Nema nesreće muškarčeve koju žena nije u stanju ili da sasvim neutralizira , ili veoma ublaži.

Veličina žene je u velikim momentima, u sitnim događajima ona je sitna.

Nepomućena sreća u ljubavi, to je ne tražiti od žene vernost.

Retko koja žena hoće da osvoji duhom, još manje dušom, a najmanje dobrotom.

Retko se koja žena, i posle najveće poruge, odvoji od čoveka dok se prethodno nije najpre pobrinula da ne ostane sama.

Više nego muškarac za sebe, žena tvrdo veruje da bez svojih poroka ne bi mogla imati ni dana zadovoljstva i da bi je veliki broj vrlina samo osiromašio, kao što alkoholičar veruje da bi umro bez svoje čaše, i kockar bez svoje kocke.

Žena često lako daje, ali se lako ne zaljubljuje.

Žena će oprostiti muškarcu i najteže poroke, ali žena ne prašta drugoj ženi ni njene najveće vrline.

Žena dobro zna da je slaba samo kad voli.

Žena izgleda ili kao naša velika sreća ili kao beda: zavisi od ogledala u kojem smo je uhvatili.

Žena može da se zanese za bogatašem ili artistom, za vojnikom ili sportistom, za lepim ili umnim, ali se najzad dadne, često za ceo život, sasvim drukčijem čoveku nego kakvog je zamišljala ili želela.

Žena pada iz raznih uzroka: iz ljubavi, iz dosade, iz strasti fizičke, iz sujete, iz slabosti volje, iz interesa materijalnog, iz romantike, iz manije, iz perverzije, iz osvete.

Žena nema osećanja odgovornosti kao ni dete: i ona se brani suzama, a ne razuveravanjem. Ali i kad moli za oproštenje, to ne znači da priznaje krivicu nego izbegava grube scene.

Žena se često brani od poroka srčanije i poštenije nego muškarac, jer zna da je ne kontroliše samo jedno lice, nego celo društvo, i porodica, i sve ostalo što su ljudi podigli protiv žene.

Žena se ne služi lažju da napadne, nego da se odbrani.
Žena u koju smo zaljubljeni prestaje biti za nas obično ljudsko biće, nego ili postane beli anđeo ili crna sotona.

Žena uvek mora da ima nekog koga će mučiti, bilo muža bilo ljubavnika.

Žena vas najviše voli kad ima da ona prašta vama, a ne vi njoj.

Žene imaju stalnu potrebu da budu voljene, i kad one same ne vole, i zato se često predaju i ljudima koji su im inače fizički nemili.

Lepa je svaka žena, osim one koja misli da to nije, i one koja misli da jeste.

Mnogo puta žena ne voli muškarca čijoj se lepoti najviše divi, jer svaka žena instiktivno oseća da je fizička lepota žensko oružje, a ona to svoje oružje ne voli da vidi u rukama muža ili ljubavnika.

Žene ne znaju da poštuju, nego da vole. Stoga one ne traže ni da vi njih poštujete, nego da ih volite.

Žene ne priznaju prošlost, a još je manje žale: one grabe od svakog momenta sve što se može ugrabiti.

Ženska nežnost, ta čudna snaga koja, nevidljiva a svemoćna, živi u tim slabim stvorenjima, izbija iz njih u najrazličitijim oblicima, i stvara i rastvara živote i sudbine oko sebe.

Ženu veliki muškarac zanima samo u početku, jer to laska njenoj sujeti među drugim ženama, a i zbog toga što žena voli sve što blista.

Ženu treba uzeti za ono što jeste, i ne pokušavati da je izgrađujemo bolje nego što je Bog napravio: a ako se žena uzme za onakvu kakva je odista, onda može još doneti muškarcu neizmerno puno radosti.

Da muškarac odista voli postojano samo jednu ženu, potrebna je mašta koja ide u priviđenje i prelazi u ludilo.

Muškarac veruje u ljubav i kad nije nikad bio voljen: i zanosi se ljubavlju i onda kada ne voli ženu.

Niko o ženama ne misli gore nego baš muškarac koji već neku ženu bezumno voli.

Ja pamet muškarca računam po onom što kaže, a pamet žene po onom što ne kaže.

Laž daje ženi osećanje superiornosti nad muškarčevim umom i talentom, i naročito, daje joj osećanje sigurnosti pred urođenim muškarčevim brutalnostima.
Ljubomoran muškarac je moralni idiot, a ljubomorna žena je gora i opasnija od preljubnice.

Muškarac ima detinjstvo, mladost i starost, a žena do kraja ostane dete i, kao dete, sve smatra igračkom.

Muškarac je uspeo da izmisli i pripiše ženi sve odlike karaktera koje ona, u stvari, nema, čak koje su više njegove nego ženine. Tako, muškarac misli da je žena slaba i zbunjena, a ona je izvanredno gipka, smela, dosledna, i uvek zna šta hoće i koliko može.

Muškarci su hrabri pred smrću, a žene pred životom: muškarci pred drugim muškarcem, a žene pred celom sudbinom.

Muškarci uvek urade što moraju, a žene uvek što hoće.

Ništa ne upropasti ljubav koliko muškarčeva preterana dobrota: da vas žena voli ženski, morate sa njom postupati muški.

Zaljubljeni se danas očajno vole, kao što sutra mogu da se očajnu omrznu: a oni se omrznu bez stvarnog povoda, kao što su se zavoleli bez stvarnog razloga.

Žena već s prvim pogledom jednog muškarca ili mrzi ili voli, ali nije nikad prema njemu ravnodušna.

Žena iskreno veruje da je muškarac voli samo onda kad zbog nje pati i kad u nju stalno sumnja.
Žena je najviši podstrek ljudskog stvaranja: ona stoji u zenitu muškarčeve misli i akcije, i njoj se duguju sve lepote i veličine ljudskog genija.

Žena je u stanju da bude najravnodušnija prema muškarcu kojeg je nekad bezumno volela, i čak da se snjim ophodi bez ikakve veze s njenom prošlošću.

Žena nikad ne vidi jednog muškarca u celini, nego uvek u detalju: da lepo peva, ili lepo igra, ili lepo svira, ili se lepo oblači, ili se lepo ponaša, ili, najzad, da ima uspeha u društvu ili uspeha kod žena.

Žena oprašta, ali ne zaboravlja; muškarac zaboravi i kada ne oprosti.

Žene počinju bivati duboko milosrdne tek kad su i same duboko nesrećne; u sreći su bezdušne i pustoglave, sasvim obratno od muškarca, koji je dobar samo kad je srećan.

Ženi nije dovoljno da dobije najviše od muškarčeve sreće, nego da što više otme od njegove slobode.

Muževi nisu ubijali svoje žene uhvaćene da se daju za novac, nego uvek one koje su se davale iz duboke i iskrene ljubavi.

Izvor: E Trafika

loading...
Kliknite da komentarišete

You must be logged in to post a comment Login

Leave a Reply

Ostalo u Ljubav i seks

To Top