Ja ne radim ništa, kući sam sa decom

pixabay.com

Kuća i porodica

Ja ne radim ništa, kući sam sa decom

Koliko sam samo puta za ovih pet godina izgovorila rečenicu: “Ma ne radim ja ništa, kući sam, čuvam decu”. Smeta mi svaki put kada je izgovorim ali samo ovaj deo “ne radim ja NIŠTA”.

Piše: Marija Grbić

Malo me i zaboli, ali je izgovorim. Pokušaću vam opisati svoj dan kada “ne radim ništa”.

Za početak da vam kažem da imam dve preslatke devojčice: Anju koja će uskoro imati pet godina i Nikolinu, (zovemo je Koli, sama je sebi dala nadimak) koja će napuniti tri godine u decembru. Energije i ljubavi tokom dana imamo toliko da možemo i sa vama podeliti.

Anja se prva probudila i došla kod mene u sobu da me probudi – umivanje, pranje zuba, uz svakodnevno objašnjavanje da se mora, zubi su pola zdravlja.

Oblačenje, e to je tek zabava.

Ispočetka sam puštala da otvori ormar i da sama bira šta će obući. Znalo je to potrajati, ormar bude u haosu, ali faza sama biram šta ću obući traje već dve godine.

Pomogla sam i njoj i sebi, izaberem tri kombinacije i ona odluči koju će. Ide nam puno lakše, a donošenje odluka za njih male je jako bitno. Anja je obučena, Koli nas zove, ista procedura, umivanje, pranje zuba i oblačenje.

Palim TV i crtani dok spremim doručak, ubacujem veš u mašinu, spremam krevete, uz konstatno mama, mogu li ovo, mama, otela mi je. Crtani je i dalje na TV-u ali igranje je počelo. Doručkujemo, i ja zajedno sa njima.

Dolazi baka (moja mama), koja živi ispod nas. Druga je smena ove sedmice, uzeće ih na 45 min.

Baka je jedna energična žena koja uvek može sve. Obožavaju se, baka je spas za sve nas.

One izlaze, ja kubam sebi kafu, spremam igračke, suđe od doručka i stavljam da se kuva supa.

Sedam da se javim svojim mamama u grupu, da vidim kako njima teče jutro i kada bismo se mogle okupiti sa decom ispred zgrade.

Stižu cure, kafu sam popila, supa je gotova u mojoj najboljoj šerpi ikad stvorenoj za pomoć mamama – supa bude gotova za 15 min.

Obuvam ih, torba za van je spremna, poneli smo romobile, ali moram i u garažu po još dva bicikla. Dozvolim ja njima i to i nije mi teško kada već imaju neka i biraju. U dvorištu im je uvek zabavno, lepo se igraju. I meni je interesantno, jer nas ima dosta i uvek je lepo sa puno mama i puno dece.

Vani smo bili od 11 do 13. Ulazimo u kuću, Anji dajem da crta, a ja uspavljujem Koli. Kada obavim uspavljivanje, družim se sa Anjom – crtamo, slažemo puzle, hranim je supom. Vadim veš iz mašine i širim na balkonu isti, ona i dalje crta, Počinjem da seckam mrkvu, luk, ubacujem meso za dinstanje i stavljam sve u svoju magičnu šerpu i meso na saft je gotovo za 15 min. Kažem vam, ta šerpa je čudo!

Dok ja stavljam vodu za makarone, stiže nam tata Goran, jer je skoro pola 3. Ručamo pa vozim Anju u zabavište od 3 do 8, a ja odlazim u brzinsku nabavku namirnica.

Kada sam se vratila, na vratima me dočekala Koli. Taj zagrljaj i njen doček na vratima je vredan svakog mog ustajanja iz kreveta ujutru.

Igrarija sa tatom dok ja raspremim stvari, hranim Koli i opet je presvučem.

Spremam igračke i suđe od ručka, jer ne volim haos. Ako mi je kuća u haosu i ja sam. Sve mora da se završi pre odlaska napolje.

Oko 6 sati smo već bile dole ispred zgrade, a tata je ostao da se odmori. Oko 8 sati stigla je i Anja na igralište, tata je otišao po nju. Sada smo svi na okupu.

Oko 9 smo svi ušli u kuću. Ja sam ih kupala i prala im kose, a tata Goran je pravio tople sendviče za večeru. Ispred ogledala u hodniku im sušim kose dok ih tata hrani. Opet igrarija, ja sklanjam po kući, a tata je sad zadužen za zabavu.

Već je pola 11, vreme je za uspavljivanje. Odlazak u krevet je uvek drama, nikome se ne spava, otprilike nikada 😉

Uspavljivanje počinje: obje ih stavim u bračni krevet i pričam Malu sirenu, evo već skoro mesec dana pričam istu priču na Anjin zahtev. Naravno uvijek se nekome piški, pa iz kreveta ustajemo sve tri, pa se pije voda, samo da se produži uspavljivanje. Oko 11 i 10 je nastupila tišina – spavaju obe.

Rasporedim ih po krevetima, obavim tuširanje i stiglo je i moje slobodno vreme. Pola 12 je.

Malo sam popričala sa Goranom, malo sam se dopisivala sa mamama, poželela svojim sestrama laku noć (najboljim tetkama na svetu) i otvorila knjigu da pročitam par stranica pred spavanje. Baš volim čitati, to me stvarno opušta i odmori. Jedan sat je iza ponoći, moram da spavam. Jedna od njih dve me sigurno barem jednom u toku noći probudi.

Ovako otprilike izgleda moj jedan neradni dan.

Ja vam obećavam da ću se potruditi da ne izgovaram više rečenicu ” Ja ne radim ništa, kući sam sa decom”.

Nemojte ni vi, drage moje mame, to što mi radimo za njih svaki dan je neprocenjivo.

Izvor: Lola

loading...
Kliknite da komentarišete

You must be logged in to post a comment Login

Leave a Reply

Ostalo u Kuća i porodica

To Top