Lujza Hej: Kako se nositi sa bolom nakon smrti drage osobe

pixabay.com

Lifestyle

Lujza Hej: Kako se nositi sa bolom nakon smrti drage osobe

Dopustite sebi da osećate tu tugu. Treba stići do tačke u kojoj ćete se osetiti dovoljno sigurni da biste dopustili starim bolima da izrone.

Bol zbog smrti

Divno je biti pozitivan! Takođe je divno biti svestan šta osećamo. Priroda nam je podarila osećaj da prođemo kroz određena iskustva i poricanje te činjenice uzrokuje još više bola. Setite se, smrt nije promašaj! Svako umire i to je deo životnog procesa.

Kada umre neko koga volite, obično tugujete najmanje godinu dana. Dajte sebi toliko vremena. U takvom raspoloženju teško je proživljavati praznike – Dan zaljubljenih, vlastiti rođendan i, Božić itd. Budite prema sebi blagi i prepustite se tuzi. Tu ne postoje pravila. Ne stvarajte, dakle, vlastita. Kada neko umre, sasvim je u redu naljutiti se ili dobiti napad panike.

(Ne možete se pretvarati da vas to ne boli. Dopustite da vaša osećanja izađu. Plačite. Pogledajte se u ogledalo i vrištite: “To nije fer!” Ili bilo što drugo što tog trena osećate.)

Ponavljam: dopustite da to izađe jer ćete inače prouzrokovati probleme u telu. Morate se brinuti o sebi onako kako najbolje znate, a znam da to nije lako.

Osobe koje su radile sa obolelima od AIDS-a, uočili su da proces žaljenja postaje trajan. Jednako se događa sa žaljenjem tokom rata. Toliko je snažnih juriša na naš emocionalni i nervni sistem koje treba podneti.

Kada mi stvari postanu preteške, često tražim posebne prijatelje i dopuštam sebi da pred njima upadnem u histeriju. To mi je olakšalo situaciju kada je moja mama umrla. Osećala sam da je to prirodni kraj njenog 91-godišnjeg života. Iako mi je bilo teško, nisam osećala ni ljutnju ni bes zbog njene smrti.

Ratovi i epidemije donose ogromne frustracije i zbog svoje prividne nepravednosti prema svima nama. Premda znate da bolu treba vremena da bi prošao, možete se osećati u ponoru bez dna.

Ako ste i nakon nekoliko godina još uvek tužni, znači da se valjate u tom ponoru. Trebate oprostiti i drugima i sebi i prestati se držati prošlosti. Setite se: nikoga ne gubimo kada umre jer ga nikada nismo ni posedovali. Ako vam je teško osloboditi se prošlosti, postoji nekoliko stvari koje možete preduzeti.

Prvi predlog

Pre svega, predlažem vam nekoliko meditacija sa osobom koja je otišla. Nije važno što je osoba mislila ili učinila dok je bila živa. Kada napušta planetu, diže se zavesa i ona vrlo jasno vidi život. Nema strahova i verovanja koja je imala dok je bila ovde.

Ako ste vrlo tužni, verovatno će vam reći da se ne brinete jer je sve u redu. U meditaciji zamolite osobu da vam pomogne proći kroz ovaj period i recite joj da je volite. Nemojte se osuđivati da niste bili dovoljno dobri ili da niste dovoljno učinili za umrlu osobu dok je bila živa. Time boli dodajete još i krivicu.

Neki od vas to koriste kao izgovor za nenapredovanje u vlastitom životu. Neki bi, takođe, poželeli da napuste planetu, a nekima će smrt poznate ili voljene osobe izneti na svetlo vlastiti strah od smrti. Iskoristite ovo vreme za rad na sebi i oslobodite se i nekih “svojih stvari”. Mnogo tuge izlazi na površinu nakon smrti voljene osobe.

Dopustite sebi da osećate tu tugu. Treba stići do tačke u kojoj ćete se osetiti dovoljno sigurni da biste dopustili starim bolima da izrone. Ako sebi dopustite dva ili tri dana plakanja, nestaće mnogo tuge i krivice. Možda ćete uočiti da vam je potrebna pomoć terapeuta ili neka grupa samopomoći kako biste se osetili dovoljno sigurni da možete pokazati svoja osećanja.

Drugi predlog

Izgovarajte afirmacije poput: “Ja te volim i oslobađam te! Ti si slobodna i ja sam slobodna!”

Jedna žena koja je učestvovala u mojoj radionici nikako nije uspevala da se oslobodi krivice koju je osećala prema teško bolesnoj tetki. Užasavala ju je pomisao da bi tetka mogla umreti, a da joj ona ne kaže što oseća spram prošlosti. Nije želela razgovarati sa njom jer se iznutra osećala kao da je neko davi.

Predložila sam joj rad s terapeutom jer takav individualni rad može biti vrlo koristan. Kada se zaglavimo na bilo kojem području, potraživanje pomoći čin je ljubavi prema samome sebi.

Postoji nekoliko vrsta terapeuta iskusnih za takve situacije. Ne treba ih dugo posećivati – dovoljno je da vam pomognu proći kroz teško razdoblje. Postoje i grupe za podršku prilikom tugovanja. Možda bi vam bilo korisno priključiti se jednoj od njih jer će vam pomoći u tom procesu.

Medicinski priručnik Lujze Hej: bolesti od A do Š i lekovite afirmacije koje donose ozdravljenje (1. deo)Medicinski priručnik Lujze Hej: bolesti od A do Š i lekovite afirmacije koje donose ozdravljenje (1. deo)
Lujza Hej: „Um je najsnažniji lek.“
Razumevanje bola

Mnogi od nas iz dana u dan žive sa bolom. Ona može zauzimati malen i beznačajan deo našeg života, ali i veliki, pa čak i nepodnošljivo veliki. Ali, šta je to bol? Mislim da ćemo se složiti da je to nešto čega bismo se rado oslobodili. Pogledajmo šta od nje možemo naučiti. Odakle dolazi? Šta nam pokušava reći?

Rečnik definiše bol kao “neprijatno ili mučno osećanje koje proizlazi iz telesne povrede ili poremećaja”, kao i “mentalnu ili emocionalnu patnju ili muku”. Budući da je bol posledica i duševne i telesne neprijatnosti, jasno je da su na nju osetljivi i duh i telo.

Nedavno sam bila u prilici da vidim divan primer za ilustraciju rečenog. Posmatrala sam dve devojčice kako se igraju u parku. Prva je podigla ruku želeći u šali udariti drugu po nadlaktici. Pre nego što ju je dotaknula, druga je viknula: “Joj!” Prva ju je pogledala i upitala: “Zašto vičeš pa nisam te još ni taknula”, a druga je brzo odvratila: “Ali ja sam znala da će me zaboleti.”

U ovom je primeru duševna bol pretpostavljala očekivanu telesnu bol. Bol nam dolazi u mnogim oblicima. Ogrebotina. Udarac. Modrica. Neprijatnost. Nesanica. Pretnja. Težina u želucu. Obamrlost u ruci ili u nozi. Ponekad boli jako, ponekad samo malo, ali uvek znamo da je tu. U većini slučajeva nastoji da nam nešto saopšti. Ponekad je poruka jasna.

Kiselina u želucu tokom radne nedelje, ali ne i tokom vikenda, može ukazivati na potrebu promene posla. Mnogi od nas znaju značenje bola koji dolazi posle pijane noći. Ma kakva poruka bila, treba imati na umu da je ljudsko telo čudesno ustrojen mehanizam. Poručuje nam gde su problemi, ali samo ako smo voljni čuti. Nažalost, mnogi od nas za takvo slušanje ne nalaze dovoljno vremena.

Bol je zapravo poslednje sredstvo kojim nam telo pokušava saopštiti da sa našim životom nešto nije u redu. U nečemu smo zaista na pogrešnom koloseku. Ma što mu učinili, telo uvek teži optimalnom zdravlju. Ali, ako ga isuviše zloupotrebljavaju, pridonosimo stanju neprijatnosti ili bolesti.

Šta činimo kada osetimo bol? Obično odemo do lekara ili do ormarića sa lekovima i uzmemo tabletu. Time zapravo kažemo telu: “Ćuti, ne želim te slušati.” Telo će se malo primiriti, a onda će se šapat nastaviti, ovaj put nešto glasniji. Možda ćemo otići kod lekara po neku injekciju ili kakav recept ili nešto slično.

Dođe i trenutak kad na bol moramo obratiti punu pažnju jer se već razvila neka bolest. Čak i u toj fazi neki ljudi i dalje izigravaju žrtve i ne žele čuti. Neki kao da se probude, te su voljni preduzeti korake koji će im izmeniti Život. To je u redu. Svako uči na drukčiji način.

Odgovor može biti jednostavan, na primer: dobro se naspavati ili ne izlaziti svako veče ili se ne preopterećivati poslom. Dopustite sebi da čujete svoje telo jer ono zaista želi da ozdravi. Telo vam želi biti zdravo, dakle sarađujete sa njim.

Kada ja osetim bol ili neprijatnost, najpre se smirim. Verujem da će mi Viša Moć dati da spoznam šta treba menjati u mom životu da se ne bih razbolela. U tim tihim trenucima vizualizujem najlepše prirodno okruženje sa svojim omiljenim cvećem koje se rascvetava svuda oko mene.

Osećam miris cveća i blagi, topli povjetarac, koji me miluje po licu. Koncentrišem se na opuštanje svakog mišića svog tela. Kada osetim da sam se potpuno opustila, jednostavno upitam svoju Unutrašnju Mudrost: “Kako ja doprinosim ovom problemu? Šta to trebam znati? Šta treba menjati u mom životu?”

Zatim dopuštam da odgovori poteku. Možda mi i ne dođu odmah, ali znam da će doći uskoro. Znam da su sve potrebne promene prava stvar za mene i da ću biti potpuno sigurna bez obzira na to kakav mi se put otvara. Ponekad se pitate kako izvršiti takve promene.

“Kako ću živeti? Šta sa decom? Kako ću plaćati račune?” I opet, verujte svojoj Višoj Moći da će vam pokazati put ka bogatom životu oslobođenom bola.

Predlažem vam da promene izvedete korak po korak. Lao Tse je rekao: “Put od hiljadu milja počinje jednim korakom”. Jedan mali korak pridodan drugome može značajno doprineti ukupnom napretku. Jednom, kada počnete da se menjate, setite se da bol ne nestaje obavezno preko noći, iako može.

Bilo da je potrebno vreme da bol izađe na površinu, pa je možda isto tako potrebno vreme uočiti da je više ne trebate. Budite blagi prema sebi. Ne upoređujte svoj napredak sa napretkom drugih!

Vi ste jedinstveni i imate vlastiti način vođenja svog života. Verujte svojem Višem Ja, koje će vam pomoći da se oslobodite fizičke i emocionalne boli.

Izvor: Atma

loading...
Kliknite da komentarišete

You must be logged in to post a comment Login

Leave a Reply

Ostalo u Lifestyle

To Top