Učiteljica zadatkom rasplakala celi razred na prvi dan škole

Učiteljica je na društvenim mrežama podelila objavu koja je ubrzo postala viralni hit. Osmislila je super način kako da pomogne svojim učenicima da podele i oslobode se emocionalnog tereta

Karel Loewe je učiteljica engleskog jezika u srednjoj školi u Oklahomi, a predaje već 22 godine. Na Facebooku je podelila zadatak iz aktivnosti koji je odradila sa svojim učenicima prvi dan škole. Njena objava je brzo postala viralni hit pa je u samo tri dana podeljena više od 335.000 puta.

Za tinejdžere, čija tijela, um i duh rastu drastičnim tempo

Ono što je privuklo pažnju ljudi je nešto što svi nosimo u sebi – emocionalni teret. Živimo u eri u kojoj porasta svest o mentalnom zdravlju, ali i u eri povećanog socijalnog pritiska da izgledamo kao da nam sve ide od ruke.

Za tinejdžere, čija tela, um i duh rastu drastičnim tempom, mesto gde mogu podeliti svoje emocionalne nemire može biti od neverovatne pomoći. No, mnoga deca nemaju mesto u kojem osećaju potporu i zaštitu. Učionica gospođe Loewe postala je upravo takvo mesto.

Učiteljica je podelila fotografiju plastične vrećice napunjene zgužvanim papirima, a u objavi je napisala o čemu je zapravo reč.

– S ovime sam započela svoju 22. godinu podučavanja u srednjoj školi. Juče je bio verovatno jedan od najznačajnijih dana koje sam ikada proživela. Isprobala sam novu aktivnost koju sam nazvala ‘The Baggage Activity’. Pitala sam decu šta znači imati emocionalni teret, a oni su uglavnom rekli da su to loše stvari koje nosite na svojim ramenima.

Zamolila sam ih da na komad papira napišu što ih muči, što im je na duši, što ih boli itd. Na papiru ne smiju pisati imena. Zatim da zgužvaju papir i bace ga. Svako od njih je zatim trebao uzeti komad papira i naizmenice su naglas čitali šta je njihov kolega napisao. Ja bih posle svakog pitala ko je to napisao, ako želi reći.

Nikada nisam bila toliko dirnuta do suza kao kad su se ova deca otvorila i podelila svoje probleme s razredom. Čula sam stvari kao što su samoubistvo, roditelji koji su u zatvoru, droga u porodici, ostavljeni od strane roditelja, smrt, rak, gubitak kućnih ljubimaca (jedan je rekao da je njegov skočimiš umro jer je bio debeo, a mi smo se hihotali) i tako dalje.

Deca koja su čitala bi plakala jer je ono što su čitali bilo teško. Učenik koji je to podelio (ako je odlučio reći da je to on) bi isto ponekad zaplakao. Bio je to emocionalno iscrpljujući dan, ali čvrsto sam uverena da će moja deca osuđivati druge malo manje, voleti malo više i opraštati malo brže.

Ova torba visi na mojoj vratima kako bi ih podsetila da svi nosimo teret. Ostavićemo ga na vratima. Kad su odlazili rekla sam im da nisu sami, da su voljeni i da jedni drugima čuvamo leđa.

Počašćena sam što sam njihova učiteljica – napisala je u objavi, piše Upworthy.

Izvor: 24sata.hr