20 NAJMUDRIJIH CITATA DUŠKA RADOVIĆA O ŠKOLI

“Škola ne sme ličiti na bolnicu za lečenje dece od života i zdravlja, od radoznalosti i aktivnosti, od sopstvenih iskustava i stvaranja.”

Veliki srpski pesnik za decu, pisac i satiričar Duško Radović, uvek je više cenio nezavistan, buntovan i razigran duh od onog akademskog, a školu je često video kao krivca za to što se iskrenost, maštovitost i radost detinjstva pretvaraju u učmalost, izveštačenost i smrtno dosadnu ozbiljnost prazne “učenosti” odraslih. U tom duhu su i njegove misli o školi koje je izrekao ili napisao tokom svog života:

“Čim dete pođe u školu, čim ozbiljnije uđe u svet odraslih – ono počinje konvencionalno da misli i da se ponaša, da usvaja šablonski formulisane istine o svetu i životu. To je tragična okolnost za čoveka jer gubi smisao da se igra.”

“Škola ne sme ličiti na bolnicu za lečenje dece od života i zdravlja, od radoznalosti i aktivnosti, od sopstvenih iskustava i stvaranja.”

“Bilo bi dobro kada bi škola mogla da prihvati obavezu da ne samo uči već i nauči dete zdravo i sposobno za školu.”

“Tragično je kako deca, čim pođu u školu, izgube čistotu i vedrinu individualnog saznanja, doživljaja i smisao autentične interpretacije. Škola i praktičan život nameću im šablone i dogme, deca umesto radosti doživljaja prihvataju rutinsko prepoznavanje golih funkcija stvari i pojava.”

“Deco, možete misliti kakav je život kada je od kolevke pa do groba najlepše đačko doba.”

“Premetna nastava ukida učitelje, a učitelji su jedini pravi vaspitači. Onog trenutka kad deca ostaju bez svog učitelja, prestaje vaspitanje a počinje obrazovanje.”

“Više je znanja i veštine (inteligencije, duha, mašte i ukusa) uložila Koka-kola za propagandu svoje obojene i zašećerene vode, nego škola za slavu i veličanje čitanja i pisanja.”

“Nije to lepo reći školi, ali nije ni ružno, ako može biti korisno: decu treba bolje poznavati i više poštovati njihove mogućnosti. A mi smo prvo izmislili školu pa smo tek onda utvrdili da nemamo dovoljan broj odgovarajuće dece.”

“Škola koja se mnogo čudi znanju i ponašanju svojih đaka, koju nervira to što su deca deca, ne može biti dobra škola.”

“Ne postoje dobra i loša već samo različita deca. A različitom decom moramo se baviti na mnogo raznih i delikatnih načina.”

“Deca koja nemaju sreće sa porodicom, morala bi imati nešto više sreće sa školom. Škola bi morala da zna i hoće ono što roditelji ne znaju ili neće.”

“Zdrava, vedra, očuvana i neozleđena deca – po svaku cenu, pa i po cenu znanja! – to bi bio plemeniti zadatak vaspitanja.”

“U pravoj, dobroj školi ne bi smelo ostati neregistrovano i neocenjeno ništa iza čega stoje ljubav, rad, znanje i uspesi.”

“Više šansi imaju oni koji se kroz školu provlače, koji se štede, jer znaju da ih čeka još jedno veliko poluvreme života.”
“Naše učenje dece, naša emancipacija dečje svesti mora da ide u pravcu da ih uči skraćenom mišljenju, skraćenom izrazu, jer je to budućnost komunikacije.”

“Decu ne pripremamo u školama da budu pisci niti ih pripremamo za to da bi čitali knjige, nego ih pripremamo za to da pre svega umeju da posmatraju, da dobro zapažaju, a drugo, da ono što vide i osećaju umeju precizno i efektno da ispričaju.”

“Ta vizija dece kao budućih činovnika i službenika, sa klasama i platama, sa položajima i ugledom – to je ona školska i društvena Baba-roga koja ignoriše ličnost a unapređuje poslušnost i mediokritetstvo.”

“Koliko se, još i danas, pametne, zrele i osobene dece vređa, ponižava i diskvalifikuje surovim kriterijumima škole, društva i porodice: koliko vrediš to možeš dokazati jedino ocenama u školi.”

“Da bismo znali kako da usmeravamo decu, morali bismo se najpre sporazumeti, šta je to “sreća”? Šta je to, za šta treba živeti, učiti i raditi?”

“Deca ne misle kako bi to odrasli hteli i ne uče kako mi to pretpostavljamo. U tom smislu je dragoceniji i pedagoški vredniji jedan čas dobrog televizijskog programa mego pet časova školske nastave.”

“Imao sam sreću da sam se družio sa mnogo pametnih ljudi, a ja mislim da se od ljudi najviše uči, mnogo više nego iz knjige, mnogo više nego u školi, bilo kakvoj!”

Priredila: Jovana Papan/detinjarije