Tiha tragedija koja pogađa našu decu (i šta da radimo po tom pitanju)

“Želim da ohrabrim svakog roditelja koji brine o budućnosti svoje dece da pročita ovu objavu. Znam da mnogi ne žele da čuju ono što imam da kažem u ovom tekstu, ali vašoj deci je potrebno da čuju tu poruku. U našim domovima se upravo sad razvija tiha tragedija, a tiče se najvažnijih bića u našim životima – naše dece. Čak i ako se ne slažete sa mojom perspektivom, molim vas da sledite preporuke koje su napisane na kraju ovog članka. Kada vidite pozitivne promene u životu vašeg deteta biće vam jasno zašto govorim to što govorim!” Ovim rečima terapeutkinja Victoria Prooday otvorila je izuzetno ozbiljnu temu koja je danas uveliko prisutna u porodicama širom sveta.

Victoria je radila sa stotinama dece i njihovim porodicama i došla je do zaključka da su današnja deca u poražavajućem emotivnom stanju! Ona ističe da roditelji treba da porazgovaraju i sa nastavnicima i profesionalcima koji su radili na tom polju poslednjih 15 godina, kako bi se uverili da i oni dele Victorijinu zabrinutost. U poslednjih 15 godina istraživači su objavili alarmantne statistike o naglom i stalnom porastu mentalnih oboljenja kod dece i to danas dostiže razmere epidemije:

1 od 5 dece ima probleme sa mentalnim zdravljem
43% porasta poremećaja smanjene pažnje usled hiperaktivnosti
37% porasta depresije kod tinejdžera
200% porasta stope samoubistva kod dece u dobi od 10 do 14 godina
Imajući ovo u vidu, Victoria se pita koliko je još dokaza potrebno pre nego što se roditelji probude?

Ne, „dijagnostika je sama po sebi povećana“ nije odgovor!

Ne, „oni su se jednostavno tako rodili“ nije odgovor!

Ne, „za sve je kriv školski sistem“ nije odgovor!

Da, koliko god je to teško priznati, roditelji su odgovor za mnoge dečije borbe!

Naučno je dokazano da mozak ima sposobnost da se sam usmerava kroz životnu sredinu. Nažalost, sa životnom sredinom i stilom roditeljstva koje roditelji pružaju svojoj deci oni njihove mozgove usmeravaju u pogrešnom pravcu i doprinose njihovim izazovima u svakodnevnom životu.

Da, uvek je bilo i biće dece koja su rođena sa invaliditetom i uprkos velikom trudu roditelja da im pruže dobro izbalansiranu životnu sredinu i roditeljstvo, njihova deca se i dalje bore. Međutim, to NISU deca o kojoj Victoria ovde govori.

Ovde je reč o mnogo većem broju mališana čije izazove većinom oblikuju faktori životne sredine koje roditelji sa najboljim namerama pružaju svojoj deci. U svojoj praksi Victoria je primetila da se ta deca promene u trenutku kada roditelji promene svoju perspektivu o roditeljstvu.

U čemu je greška?

U današnje vreme deca su lišena osnova zdravog detinjstva kao što su:

Emotivno dostupni roditelji
Jasno definisana ograničenja i vođstvo
Odgovornosti
Izbalansirana ishrana i adekvatan san
Kretanje i boravak na otvorenom
Kreativna igra, društvena interakcija, prilike za nestruktuisano vreme i dosadu
Umesto toga, deca imaju:

Roditelje kojima pažnju odvlače digitalni uređaji
Popustljive roditelje koji dopuštaju deci da „vladaju svetom“
Osećaj da na nešto imaju pravo umesto odgovornosti
Neadekvatan san i neuravnotežena ishrana
Sedeći stil života u zatvorenom prostoru
Beskrajnu stimulaciju, tehnološke dadilje, instant zadovoljstvo i odsustvo dosadnih trenutaka

“Da li je iko mogao da zamisli da je moguće podići zdravu generaciju u ovako nezdravoj životnoj sredini? Naravno da ne! Za roditeljstvo ne postoje prečice i ne možemo da prevarimo ljudsku prirodu. Kao što možemo da vidimo, rezultati su poražavajući. Naša deca emotivno trpe zbog gubitka dobro izbalansiranog detinjstva. Kako da to popravimo? Ako želimo da nam deca odrastu u srećne i zdrave ljude onda moramo da se probudimo i vratimo osnovama. To je još uvek moguće!”, napominje Victoria i dodaje: “Znam to zato što je stotine i stotine mojih klijenata za samo nekoliko sedmica (u nekim slučajevima i za samo nekoliko dana) primenjivanja ovih preporuka videlo pozitivne promene u emotivnim stanjima svoje dece. Postavite ograničenja i ne zaboravite da ste vi svom detetu RODITELJ, a ne prijatelj.”

Poenta ovog teksta je da deci ponudite dobro izbalansiran stil života ispunjen onim što njima TREBA, a ne samo onim što ŽELE. Nemojte se bojati da kažete „Ne!“ svojim mališanima ako ono što žele nije ono što im treba.

Obezbedite im kvalitetnu hranu i ograničite im grickalice
Provodite jedan sat u prirodi – vozite bickle, pešačite, pecajte, gledajte ptice/insekte
Svakog dana večerajte zajedno i ne držite tehnološke uređaje u trpezariji
Jednom dnevno odigrajte neku društvenu igru
Dajte svom detetu jedan zadatak dnevno (slaganje veša, pospremanje igračaka, vešanje odeće, vađenje namirnica iz kesa, postavljanje stola i tako dalje)
Stvorite konzistentnu rutinu spavanja kako biste bili sigurni da vaše dete dovoljno spava. U sobi ne sme biti tehnoloških uređaja.
Naučite svoju decu odgovornosti i nezavisnosti. Nemojte ih previše štititi od malih neuspeha jer će im oni razviti veštine koje će im biti potrebne da savladaju veće izazove u životu. Nemojte pakovati ruksak svom detetu, nemojte nositi njegov/njen ruksak, nemojte mu nositi u školu zaboravljenu hranu/raspored časova i nemojte guliti bananu petogodišnjem detetu. Učite ih veštinama – nemojte ih raditi umesto njih.

Učite ih odloženom zadovoljstvu i pružite im prilike za „dosadu“ pošto je to vreme kada im se budi kreativnost:

Nemojte smatrati da ste odgovorni za to da zabavite svoje dete
Nemojte koristiti tehnologiju kao lek za dosadu
Izbegavajte da koristite tehnologiju za vreme doručka, ručka i večere, u automobilu, restoranima i tržnim centrima. Te trenutke koristite kao prilike da njihove mozgove istrenirate tako da funkcionišu i kada im je „dosadno“
Pomozite im da stvore „Pribor za prvu pomoć u slučaju dosade“ sa idejama o aktivnostima za trenutke „kada im je dosadno“
Budite emotivno dostupni kako iste se povezali sa svojom decom i naučite ih samo – regulaciji i društvenim veštinama:

Kako vam telefoni ne bi odvraćali pažnju, isključite ih sve dok vam deca ne odu na spavanje
Postanite emotivni trener svojoj deci. Naučite ih da prepoznaju frustraciju i bes, te da se nose s njima
Naučite ih da pozdravljaju, dele, saosećaju, manirima za stolom, veštinama razgovaranja
Povežite se emotivno – smejte se, grlite, ljubite, škakljajte, čitajte, plešite, skačite ili puzite sa svojim detetom.
“Moramo uneti promene u živote svojih mališana pre nego što čitava generacija dece završi na lekovima! Još uvek nije kasno, ali uskoro će biti”, naglasila je Victoria.

Izvor: Yourot