Otvoreno pismo psihologa: Pričam o deci čije je ponašanje direktna posledica vaspitanja i ponašanja roditelja

Otvoreno pismo psihologa: Deca su vam u OPASNOSTI i, znate šta, VI STE KRIVI ZA TO

Ovaj post pročitalo je 20 miliona ljudi i preveden je na čak 30 jezika. Evo zašto je otvoreno pismo Viktorije Prudi, psihologa i psihoterapeuta sa višegodišnjim iskustvom u radu sa decom iz Toronta, toliko uzdrmalo javnost. Prenosimo ga u celosti.

Za petnaset godina stopa samoubistva dece povećala se za 100 odsto

Upravo sada, u vašim porodicama, dešava se tragedija o kojoj se ne priča, a tiče se onog najdragocenijeg – vaše dece. Kao psihoterapeut koji godinama radi sa decom i kroz čiju ordinaciju je prošlo nekoliko stotina njih, ovo vam govorim odgovorno i argumentovano – vaša deca su u katastrofalnom duševnom stanju i vi ste krivi za to!

Ako razgovarate sa nastavnicima i mojim kolegama, sigurno će vam reći isto. U poslednjih 15 godina situacija se dramatično pogoršala, jer i statistika pokazuje da se broj dece sa mentalnim poremećajima povećava i dobija formu epidemije.

A statistika je neumoljiva.

*Svako peto dete ima mentalne probleme

*Za 43 odsto je povećan broj dece sa poremećajem pažnje

*Za 37 odsto je povećan broj tinejdžera obolelih od depresije

*Za 100 odsto je porasla stopa samoubistva dece od 10-14 godina.

Jezivi podaci. Šta vam još treba da biste se konačno probudili?

Pitate se o čemu pričam? Naučno je dokazano da mozak ima sposobnost da se prilagođava okolini. Na nesreću, zbog našeg načina života i načina na koji vaspitavamo decu, njihov mozak “usmeravamo” u pogrešnom pravcu i doprinosimo da nam deca bukvalno budu nefunkcionalna u svakodnevnom životu. Depresivni su, nezadovoljni, besni, agresivni…

Da, uvek je bilo dece koja se rode sa poteškoćama u razvoju i uprkos naporu roditelja, ljubavi i podršci koji im pružaju, ta deca ne mogu da reše svoj problem. Ali ja ne pričam o toj deci!

Pričam o deci čije je ponašanje direktna posledica vaspitanja i ponašanja roditelja. I kao što je moja praksa pokazala, čim roditelji promene svoje ponašanje i način vaspitanja, tog trenutka se promene i deca.

Garancija zdravog odrastanja su emotivno dostupni roditelji, jasno određene granice i pravila ponašanja, obaveze, zdrava i izbalansirana ishrana, druženje sa decom van kuće, razgovor, podrška i ljubav.

Umesto toga, deca rastu uz roditelje opsednute poslom i digitalnim komunikacijama, roditelje koji dozvoljavaju da im “deca vladaju svetom”, roditelje kojima je važnije da budu “drugari sa decom” pre nego da preuzmu odgovornost. Uz sve to deca ne spavaju dovoljno, ne hrane se zdravo, najviše vremena provode kod kuće uz telefon i video igrice…

Da li iko može da zamisli da je moguće odgojiti zdravu generaciju u ovako nezdravom okruženju. Naravno da nije.. Ne postoje prečice za dobro roditeljstvo, ne možemo da prevarimo ljudsku prirodu. A kao što vidimo, ako to pokušamo da činimo, rezultati su pogubni. Naša deca plaćaju cenu loše vaspitanja i odgoja svojim emocionalnim stanjem.

Ima li pomoći?

Apsolutno! Važno je samo da se “probudimo” i vratimo se osnovama na kojima smo i mi odrastali. To vam kažem zato što su svi moji klijenti, čim su promenili svoje ponašanje, posle samo par nedelja primetili pozitivne promene u ponašanju svoje dece.

Postavite jasne granice i ne zaboravite da ste vi RODITELJ, a ne prijatelj.

Deci dajte ono što im zaista TREBA, a ne ono što ŽELE.

Ne plašite se da kažete NE ukoliko je ono što traže od vas nešto što im zaista ne treba.

Družite se s njima napolju, makar sat vremena dnevno.

Izaberite jedan dan u nedelji bez telefona, televizora i ostalih gedžeta.

Uljučite decu u svakodnevne kućne aktivnosti – slaganje veša, skupljanje igračaka, postavljanje stola…

Neka svako veče spavaju u isto vreme, nikako posle 22 časa. Zabranite im da se uspavljuju uz pomoć telefona i youtuba-a.

Ne pakujte im ranac za školu.

Ne treba da ih zabavljate i niste odgovorni ako im je dosadno. Podstaknite im mozak da se snalazi čak i kada im je “dosadno”. Zajedno smislite “prvu pomoć za dosadu” sa idejama šta mogu da rade kada im je “smor”.

Zabranite im da jedu uz telefon.

Budite im “emotivni trener”. Naučite ih kako da se nose sa frustraciom i ljutnjom.

Naučite ih da gube, da budu empatični, pristojni… Povežite se na emotivnom nivou – smejte se zajedno, grlite, golicajte, plešite, skačite, puzite sa detetom kao treba.

Molim vas, dozovite se pameti i napravite promene u svom životu pre nego što nam armija dece bude na lekovima. Još uvek nije kasno, ali uskoro će biti!

Jelena Vuković

Izvor: https://zena.blic.rs