Mladi parovi u Srbiji sve teže pristaju na brak, a to dokazuju i podaci Republičkog zavoda za statistiku, pa je prošle godine svadbu pravilo 36.321 parova, što je znatno manje nego godinu-dve unazad. Odlaganje braka, prati i kasnije stvaranje potomstva, pa žena, u proseku, prvo dete rađa u četvrtoj deceniji. Svaka treća žena starosti između 30 – 34 godine ne želi dete uskoro, kao i svaki drugi muškarac u tom životnom dobu.
Ipak, na jugu Srbije žene postaju mame sa 26, dok na beogradskom Vračaru prvorotke u proseku imaju 33. godine. Zašto je to tako? Zašto mladi odlažu brak i potomstvo? Miloš Danilović, Ivana Bajić i Sanja Petrović su nam objasnili svoje razloge i motive.
-Fakultet sam završio u roku. Položio sam i pravosudni ispit, ali posao nikako ne mogu da nađem. Imam devojku koja koja deli istu priču. Oboje želimo brak i decu, ali kako? I ona i ja živimo kod roditelja, jer nemamo para da iznajmimo stan. Lako je napraviti dete, ali gde će to date da raste, šta će da jede, da obuče? Ne želim ja nikakav luksuz, ali isto tako ne želim da se moja deca muče. Tek kada budem mogao da im obezbedim barem onoliko koliko sam ja imao kada sam bio mali, razmišljaću o potomstvu. Plaši me samo da se to nikada neće desiti – priča Miloš Danilović (33).
-Imam 34 godine, drugarice, roditelje, sestre i sestričnu. Živim sama već 10 godina. Ja ne mogu da zamislim da je u stanu neko osim mene, da moram nekome da se posvetim. Nekoliko veza se raspalo, čim smo počeli da pričamo o deci. Nije da ja ne želim decu, ali hoću da sačekam još nekoliko godine dok ne završim školovanje – objanila nam je Sanja.
-Ma kakva bre deca? To me trenutno uopšte ne zanima. Ja želim da putujem, izlazim, uživam… Pa tek “krckam” tridesete, ima vremena za sve. Toliko toga nisam videla i doživela, ne želim ništa da propustim. Imam posao, stan koji sam nasledila od bake, živim sa dečkom koji razmišlja isto kao i ja. Svoj život volim takav kakav je. Ne bih ga menjala. Ma zanima me šta će biti sutra, ja živim danas za danas – kaže Ivana Bajić (35).
Zašto niko ne veruje ženi kada kaže da je srećna dok je sama?
I naravno, Miloš, Sanja i Ivana žive onako kako žele i to tako i treba da bude. Ipak, zbog svojih životnih odluka, svo troje su deo statistike koja pokazuju da je Srbija zemlja koja polako umire.
Naime, prema podacima Republičkog zavda za statistiku, od 2006. do 2016. godine broj stanovnika u Srbiji je samo na osnovu prirodnog priraštaja, smanjen je za oko 385.000. Svake godine u proseku umre 102.455 ljudi, a rodi se tek 67.459 mališana, što zapravo znači da svake godine izgubimo grad veličine Prijepolja, Bečeja ili opštine Savski venac.
Ima li pomoći? Milan Radovanović, psihološki savetnik i terapeut, kaže da mladi masovno pate od sindroma “drvene noge” i da to na neki način i najbolje objašnjava ovu situaciju.
– Ja sam nemoćan, bespomoćan, imam “drvenu nogu”, ne mogu sam sebi da pomognem. Pomozi mi mama, tata, državo… E, moraćeš nešto sam da uradiš za sebe. Evo, pitao bih Miloša šta ti još znaš osim što si završio fakultet? Po čemu se ti razlikuješ od hiljadu drugih pravnika koji poput tebe ne mogu da pronađu posao. Upiši neki kurs, Nacionalna služba za zapošljavanje organizuje ih besplatno, čitaj knjige o samopomoći, za početak prihvati bilo kakakv posao samo da bi se makao sa mrtve tačke. Prihvati odgovornost za svoj život, kreni u akciju bez prebacivanja odgovornosti. I okej je da mladi žele da uživaju i treba da uživaju, ali savetujem im da za trenutak zastanu i razmisle o potencijalnim posledicama. Šta ako za deset godina budete želeli i brak i decu, ali ne budete mogli?
Šta vi kažete? Šta mislite koji su najčešći razlozi za odlaganje braka i potomstva?
Izvor: Zena
You must be logged in to post a comment Login