7 stvari koje ne treba govoriti parovima bez dece

Ove godine navršiće se 20 godina otkako sam se upustila u najveću bitku svog života. Bitku koja ženu iscrpljuje emotivno, fizički, finansijski. Bitku o kojoj se ne priča javno, koja je intimna, a na “Brdovitom Balkanu” i dalje pomalo sramotna….

Ove godine navršiće se 20 godina otkako sam se upustila u najveću bitku svog života. Bitku koja ženu iscrpljuje emotivno, fizički, finansijski. Bitku o kojoj se ne priča javno, koja je intimna, a na “Brdovitom Balkanu” i dalje pomalo sramotna. Vodila sam je šest dugih i teških godina, a zatim je slavno izvojevala. Sada mogu ponosno da podignem glavu, nesvesno poginjanu sve te godine, i glasno uzviknem “Ja sam MAMA Novosađanka!”, jer je moja bitka bila – borba za potomstvo, u ratu koji mi je objavio najveći neprijatelj ljudskog roda, nepristojan, nepozvan gost u mojoj kući, po imenu Bračni Sterilitet.

Od folikula, preko embriona u Petrijevoj šolji, pa gestacijskih mešaka, fetusa, novorođenčadi, odojčadi, predškolaca, završne priredbe u vrtiću, pa oproštaja od učiteljice, moja dva trofeja koje sam onog toplog junskog dana donela iz porodilišta stigoše ove godine i do tinejdžerskog doba.

Život teče, ponekad kao u bajci, ponekad kao u horor filmu, kao i svaki tuđ, sasvim normalan život. Ostadoh normalna posle svega toga, ne pretvorih se u bilo kakav patološki tip majke koja zaslepljeno bdi nad svojom decom, ili pokušava da stvori i od sebe i od njih neka nedostižna savršenstva.

Međutim, najdublji trag koji je ta borba ostavila na meni je živo sećanje na pretrpljenu bol i neverovatna količina razumevanja istog kod svih onih koji kroz taj pakao moraju da prođu.
Ono što sam u svojoj borbi uočila kao najveću falinku u našem zdravstvenom sistemu je odsustvo obavezne psihološke pomoći bračnim parovima koji kroz to prolaze. Nakon svega, dugo sam se nosila mišlju da osnujem neku organizaciju koja bi se bavila upravo time. Pošto me je život bacao u sasvim drugim pravcima i nikada nisam realizovala svoju ideju, bila sam presrećna kada sam na Facebook-u sasvim slučajno otkrila postojanje grupe koja služi upravo toj svrsi. Ovaj tekst je proizvod nadahnuća koje sam dobila od 5276 članica te grupe, koje međusobno razmenjuju savete, iskustva, raduju se svačijem uspehu jednako kao što zajednički otplaču nad svakim neuspehom, a posvećen je svim majkama sveta koje NISU prošle kroz problem steriliteta, pa samim tim ne umeju pravilno da se postave kada upoznaju nekog sa tim problemom.

Drage žene, kada sledeći put budete u kontaktu sa bračnim parom bez dece, imajte na umu sve što ćete naučiti kroz ovaj kratak vodič!

1. Ne postavljajte pitanja tipa: Šta čekate? Kad će beba? Je l’ radite na tome? Ukoliko Vam je osoba koju to pitate bliska, već biste bili upućeni u postojanje problema. Ukoliko nije dovoljno bliska, apsolutno je neumesno zabadati nos u nečiju intimu. Sigurna sam da ne želite da rasplačete nekoga takvim pitanjem, zato se ujedite za jezik pre nego što pitate tako nešto. Osim toga, planiranje porodice je sasvim lična stvar, sve i da ne postoji problem, pitanje je nepristojno, iako verujem da ste ga postavili u najbezazlenijoj nameri.

2. Ne zamerajte ukoliko dođe do neodazivanja na poziv na krštenja, rođendane i slična dešavanja u vezi sa vašom decom! Žene koje se bore da dobiju potomstvo se iskreno raduju svakom tuđem detetu. One nisu ni zle ni zavidne, ali imajte na umu da su događaji ovog tipa izuzetno bolni za njih. One će se rado odazvati, stoički podneti ceo hepening, ali će u 90% slučajeva tu noć zaspati oblivene suzama. Ovo, naravno, nikako ne znači da ih ne treba zvati na slavlja (tu rizikujete da se osećaju izopšteno). Vaše je da ih pozovete, a njihovo da odluče da li mogu, ili ne mogu da se nose sa tim.

3. Ne govorite im da se opuste i da će beba doći kada prestanu da misle na to! Ovo je najčešći i najiritantniji savet koji se deli u ovoj situaciji. To možete reći nekome ko pokušava da zatrudni mesec, dva, tri. Onda možda još i ima smisla. Međutim, tamo gde postoji očigledan medicinski problem, „opustiti se i ne misliti na to“ znači predaju! Sa problemom steriliteta se mora uhvatiti u koštac, to je problem koji ne može nestati sam od sebe, samo zato što na njega više ne mislimo. Na žalost, samo o njemu i mislimo. I tako će i biti, dokle god ne stignemo do cilja!

4. Ne delite savete ako niste upitani za njih. To što je snaji vaše komšinice pomogao neki čaj ili banja, ne znači da će pomoći nekom drugom. Svaki problem je apsolutno individualan, a budite sasvim sigurni da je žena koja se odlučila da sjuri u sebe 40 hormonskih injekcija tokom pripreme za vantelesnu oplodnju, sigurno pre toga pokušala apsolutno sve metode alternativne medicine, uključujući i post od 40 dana i obilazak manastira!

5. Izbegavajte izraz „veštačka oplodnja“! Na to su posebno osetljive. Kaže se „vantelesna oplodnja“, nikako „veštačka“. Ove žene su dovoljno isfrustrirane činjenicom da moraju da prođu kroz hiljadu i jedan ponižavajući, pa i bolan pregled, da izrešetaju, da prostite, guzice injekcijama, samo da bi dobile bebu – nešto što ste vi dobile nakon romantične i strastvene noći. Jedino lepo i PRIRODNO što će doživeti nakon svega je ta dugoočekivana trudnoća – ne nazivajte je veštačkom!

6. Ne mešajte se u tok i ishod njihove borbe! Ja sam lično imala neverovatnu sreću da mi vantelesna oplodnja uspe iz prvog pokušaja. Tokom nje, a i kasnije, upoznala sam žene koje kroz taj postupak prolaze treći, peti, deveti put i svakakvih se priča naslušala. „Vidite da vam ne ide, zašto ne kupite psa?“ (???!!!!), „Zašto jednostavno ne usvojite dete?“, „Očigledno je Božija volja da nemate dete, zašto uopšte radite protiv njegove volje?“ … To su jeziva pitanja koja, na svu sreću, nisu postavljena meni. Koliko god da ste bliski sa osobom koja prolazi kroz to, NIKADA nemojte da izustite bilo šta slično! Želja za potomstvom je iskonska, prirodna potreba gotovo svake žene na svetu, i odluka da digne ruke od nje je verovatno najteža odluka koju treba doneti u životu. Ukoliko zaista mora da dođe do toga, pustite ih da odluče same. Ne želite da nosite taj krst na svojim plećima!

7. Ne žalite se na svoju decu u njihovom prisustvu! Možda ste to uradile i namerno, iz najbolje namere, ali verujte da nas vaše neprospavane noći i „nemoguća“ deca neće ni utešiti ni odvratiti od dalje borbe. Naprotiv. I dalje silno želimo da budemo u vašoj koži, i većinu nas to zaista i čeka, ali prethodno moramo da prođemo i kroz ovo. Dakle, ne pravite žrtve od sebe u želji da umanjite našu žrtvu.

Mogao je ovaj mali vodič imati i 167 tačaka, ali čvrsto verujem da je i ovih prvih 7 sasvim dovoljno za razumevanje suštine: problem steriliteta je izuzetno delikatan problem, koji zahteva specifičan pristup. Žene koje se bore sa njim nose ogroman teret na svojim leđima i najmanje što možemo učiniti za njih je da ih dodatno ne opterećujemo. Ukoliko sam ovim tekstom doprinela da ih bolje razumete i lakše prilagodite svoj pristup prema njima, moja misija je ispunjena!

Preuzeto sa: maminsajt.rs