Danas je Miholjdan, a ovo su stari običaji i verovanja: evo šta nikako ne treba raditi na ovaj praznik

Postoje razna verovanja širom sveta na Miholjdan i miholjsko leto, a evo koje običaje poštuje narod u Srbiji!

Za razliku od mnogih drugih crkvenih praznika, kada se „zabranjuje ovo ili ono“, narod u Srbiji kaže da na Miholjdan baš treba raditi – ali ne u kući.

Taj običaj potiče iz vremena kada su se početkom oktobra obavljali poslednji poljoprivredni radovi pred početak zime, tako da su sve snage bile uprte u te poslove, a oni kućni mogu da sačekaju i zimsko vreme.

Postoji i verovanje da se na Miholjdan ne treba venčavati. I ovo je verovanje takođe utemeljeno na tome da svatovi ne bi mogli da okupe goste jer su svi zauzeti drugim poslovima za pripremu za zimu.

U Boki Kotorskoj, Miholjdan zovu još i gospodski praznik, jer su ga slavile čuvene pomorske porodice tog kraja, a mornari na ovaj dan nikada nisu isplovljavali na more kako ne bi uvredili sveca

Miholjsko leto, stare žene, babije leto, leto sv. Martina, sirotinjsko leto – sve su to nazivi koji pokrivaju isto vremensko razdoblje – prvu polovinu 10. meseca u godini. I, naravno, lepo vreme koje najčešće ukrasi početak oktobra.

U svim delovima sveta, među hrišćanima pogotovo, upravo sinonimi za pogodne oktobarske vremenske prilike vezuju se, najpre, za obavljanje poljoprivrednih poslova na kraju sezone, a onda i za neka uvrežena narodna verovanja. Jer, činjenica je da radno proslavljanje Miholjdana 12. oktobra kao dana posvećenog i arhangelu Mihailu, govori o nereligioznom povodu za svetkovine, pošto se odvijaju na poljima ili njivama. I, to još kada vlada lepo vreme, pa se svi srećni i zadovoljni rastaju sa letom.

Kako nam je objasnila meteorolog Verica Gburčik, Miholjdan nije slučajno izabran termin, i za ovaj period nisu ustaljena narodna verovanja samo kod nas.

– U mnogim narodima postoji miholjsko leto, iako se različito zove – objašnjava meteorolog Verica Gburčik. – A, Miholjdan uopšte slučajno nije izabran termin. Pojavu koju mi zovemo miholjsko leto u Americi zovu „old vajfs“ ili „stare žene“. Interesantno je i što se kod nas miholjsko leto nekada zvalo babinje ili babije leto.

Gburčik ovo tumači činjenicom da je u ovo doba godine relativno toplo, da su letnje vrućine uminule, pa je vreme prijatno. Tada žene, naročito starije među njima, lakše rade i više vremena mogu da provedu u polju.

– U Francuskoj postoji isti običaj – dodaje Gburčik.- Ovo doba godine obeležava se na sličan način, ali se tamo zove leto svetog Martina, po tamošnjem svecu.

Interesantno je da se, iako je ovaj naziv ustaljen u narodu, Miholjdan ne vezuje ni za jednog pravoslavnog sveca. Kako beleži Mile Nedeljković u knjizi „Srpski običajni kalendar“, „Miholjdan se pouzdano ne može vezati ni za svetog arhanđela Mihaila, koga na ovaj dan praznuju katolici“.

Miholjdan – praznik rada, sunca i pomoći
– Verovatno je to primljeno kao pogodno ime, pa ga čak pominje i Vuk Karadžić u svom „Rječniku“ – podseća Verica Gburčik.- Očigledno je da je to bilo pod posrednim uticajem katoličke crkve.

Kod Nemaca postoji isti običaj, ali malo drukčije „upakovan“. Naime, u toj zemlji upravo u tom delu oktobra počinje prvi školski raspust uz lakonsko obrazloženje prosvetnih vlasti da je „potrebno da se deca prilagode novom godišnjem dobu“. A, zapravo razlog treba tražiti u narodnoj tradiciji, odnosno u tome što se u to doba godine vadi krompir. Ovaj poljoprivredni plod vazda je bio glavni prehrambeni sastojak ovog dela Evrope. Kopanje krompira je bio toliko važan događaj, pogotovo u vreme kada je poljoprivreda bila suštinski najznačajnija privredna grana, da su cele porodice, i ne samo školska nego i sva sitna deca učestvovala u tom poslu.

Prema zabeleškama Mileta Nedeljkovića, u Holandiji postoji običaj da se na ovaj dan krckaju orasi, pa su po njima gatali. Ukoliko je jezgro suvo, puno i zdravo, godina će biti puna svih plodova, a ukoliko je vlažno – godina će biti kišovita, a letina slaba.

U Norveškoj se do 12. oktobra okončavaju svi poljski radovi i za taj dan se sprema naročita žetvena kaša od novog pšeničnog ili kojeg drugog hlebnog zrna, dok Švajcarci na ovaj dan niz reku puštaju na daščicama upaljene sveće…

Postoji i uvreženo verovanje da će ukoliko imamo miholjsko leto nastupajuća zima biti hladna.

Miholjsko leto u narodu često ima naziv i sirotinjsko leto. Verovalo se da u oktobru mora da bude desetak lepih dana kako bi i sirotinja stigla da pozavršava poljske poslove.

– To je bilo vreme kada i oni na svojim imanjima mogu da pokupe letinu, pošto su do tada bili prinuđeni da rade na tuđim imanjima, zbog nadnice – beleži Mile Nedeljković u „Srpskom običajnom kalendaru“. – Uz to, postojao je još jedan „duševni“ običaj, kada nije dopuštano da udovičke porodice, ili one bez dovoljno muških ruku, ostanu nezbrinute i sa neubranom letinom. Tada se priskakalo u pomoć takozvanom milosrdnom mobom.

Ostalo je zabeleženo da su ove mobe bile praznicima i nedeljom, kao i da nije bio greh ako se sirotinji pomaže tokom praznika ili u nedeljni dan odmora.

U ovo doba godine pomeramo i kazaljke na časovnicima, pa ćemo od poslednjeg vikenda u oktobru živeti po zimskom režimu računanja vremena.

Prilagođeno sa: Mondo/Novosti