Više vremena trošimo na treninge, jezike, kurseve i poduke nego na grljenje i poljupce

Negde po putu smo nešto gadno zajebali. Decu prerano odvajamo od mame.
8 sati dnevno odgaja ih jedna teta na 15 beba. Tatu i mamu vide upola manje.

Mala Kme osvaja svijet

Slušamo ih kako plaču i ubijamo vlastite instinkte, jer su nam rekli da je to normalno i tako mora biti.

Očekujemo da jedu, spavaju, rastu, pužu i hodaju po tablicama i grafikonima, a ne znamo prepoznati što znači njihov plač.

Očekujemo da zaspu kad mi želimo, prestanu plakati kad mi želimo, probude se kad mi želimo i skinu se iz pelena kad mi to zamislimo.

Više vremena trošimo na treninge, jezike, kurseve i poduke nego na grljenje i poljupce.

Gledamo slatke bebe i medene štence na internetima, a svojima odbrusimo da nas ne gnjave.

Više vremena provedemo pred ekranom nego u igri s djecom, a onda se durimo kad se djeca ne žele družiti s nama.

Mi imamo pravo na greške, nervozu, deranje i ispade bijesa, ali detetu to isto ne tolerišemo.

Živimo da bi radili, ne radimo da bi živeli.

Više vremena u danu provedemo s kolegama nego sa članovima svoje porodice.

Dajemo novac na pelice, psića sveznalicu i autić na daljinski, ali nemamo vremena za zajednički ručak.

Plačemo za svojim detinjstvom, a decu ušutkujemo, strašimo, usporavamo, pretimo.

Kasnije se čudimo gde smo to fulali.

Fulali smo kao čovečanstvo.

Ceo fudbal.

Piše: Mala Kme Osvaja Svijet