Sutra prelazimo na zimsko računanje vremena

Kao i prethodnih godina poslednji vikend u oktobru kazaljke pomeramo sa tri sata na dva, tačnije u noći između subote i nedelje sat vraćamo unazad. Letnje računanje vremena, čiji je cilj uglavnom ušteda električne energije, kod nas je prvi put uvedeno 27. marta 1983. godine.

Od 2002. godine Evropska unija, kao i ostale zemlje u Evropi odredile su da početak letnjeg računanja vremena počinje poslednje nedelje u martu i završava poslednje nedelje u oktobru.

Ipak, za dve godine, sve će se promeniti…

Evropski parlament izglasao je 26. marta da se od 2021. godine ukine pomeranje kazaljki, koje se decenijama događalo dva puta godišnje.

Zemlje koje planiraju da za stalno ostanu na letnjem računanju vremena trebalo bi da pomere kazaljke poslednji put u martu 2021. godine, a one koje odaberu zimsko računanje vremena podešavaće svoje satove poslednji put u oktobru 2021. godine.

Istraživanja su pokazala da je promena vremena uzrokovana pomeranjem sata najviše povezana s psihičkim tegobama. Prirodno dnevno svetlo igra veoma važnu ulogu u funkcionisanju organizma. Ono održava biološki sat, uključujući ritam spavanja i budnost. Tokom zime manje smo izloženi svetlu, pa se smanjuje lučenje hormona sreće, važnog za mentalno zdravlje. Zato su mnogi tokom jeseni i zime potišteni i depresivni. Naravno da to onda utiče i na san, a kad je i on poremećen, naročito ako to traje danima, remeti se i kompletan ritam života, pa su mnogi umorni, bezvoljni i dekoncentrisani. Kada se pomeri sat, veći deo populacije oseća tegobe, dok se oni koji imaju zdrav organizam i vode računa o fizičkoj aktivnosti i ishrani vrlo brzo naviknu na novo vreme.

Češće glavobolje

Iako ćemo s prelaskom na zimsko računanje vremena dobiti dodatni sat sna, svaka promena, pa i ona koja se na prvi pogled čini pozitivnom, utiče na bioritam i potrebno je određeno vreme da se telo privikne na to. Kod osoba koje često boli glava u ovom periodu su moguće pojačane glavobolje.

Rizik od srčanih i moždanih udara

Starije osobe i hronični bolesnici u ovom delu godine imaju najveći rizik od kardiovaskularnih oboljenja. Poremećen san može doprineti povišenom pritisku i lošem mentalnom zdravlju, a oba simptoma predstavljaju glavne uzroke srčanog i moždanog udara.

Problemi s kilogramima

S prelaskom na zimsko računanje vremena mrak pada već u 17 sati, zbog čega se osećamo umornije i imamo manjak energije. Zato smo manje fizički aktivni, a to utiče i na probleme s kilogramima.

Narušeno i mentalno zdravlje

Kraći dani koji nas očekuju izazivaju takozvanu sezonsku depresiju. Kao posledica kraćih dana i dužih noći, a samim tim i manje izloženosti sunčevoj svetlosti, dolazi do poremećenog lučenja melatonina, hormona koji se luči kad padne mrak, i serotonina, hormona sreće, zbog čega se pojedine osobe mogu osećati depresivno. Preporuka je da se što duže boravi napolju i da se, kad god je moguće, uhvati svaki zrak sunca. Takođe, lek su i izbalansirana ishrana, što više kretanja, spavanje na vreme i izbegavanje svake vrste stresa.

Izvor: mondo.rs/kurir