OVAKO JE PRE 4 GODINE POČELA AGONIJA MAJKE KOJOJ JE MUŽ OTEO DECU: Uzeo je pištolj strpao decu u taksi i poslao Slavici sa aerodroma sliku i JEZIVU PORUKU! To više nije bio život već PAKAO!

– Ja sam najsrećnija majka na svetu! – bilo je sve što je Slavica danas mogla da izgovori od uzbuđenja nakon prvog susreta sa svojom decom Esmom (15), Ajšom (14) i Tarikom (8) posle godina razdvojenosti.

Sve je počelo 2015. godine, tačnije 18. avgusta, kada je Ejup Sabri Jundžu kidnapovao decu iz njihovg stana u Beogradu i odveo za Tursku.

– Ujutru, pre nego što su deca ustala, uzeo je pištolj iz fioke i stavio u torbu, i rekao mi da pazim šta radim. U međuvremenu su deca ustala i zajedno sa njim sišla ispred zgrade, a ja sam pokušala sa prozora da vidim registarske tablice taksija. Taj dan kada su stigli na aerodrom poslao mi je sliku i napisao da nikada više neću videti decu – izjavila je Slavica u stanici policije 2015. godine rekavši da ju je neko nepoznat zvao i rekao da će joj „povrediti decu ako progovori“.

Slavica Burmazović u policijskoj stanicu detaljno je opisala sve oko tog jutra i kidnapovanja, a Ministarstvo spoljnih poslova Srbije slučaj karakteriše kao međunarodnu otmicu. Kako je dalje ispričala Burmazović u svojim ispovestima njen biviš muž decu odvodi umesto u Istanbul u 1000 kilometara udaljeniji Mersin, kod njegove druge supruge i njihove dece.

Kako je Slavica pričala u ispovestima za medije tokom ove četvorogodišnje agonije, otac je deci u nekim periodima zabranio da se čuju sa majkom, ali su devojčice ipak uspevale da je pozovu i kažu joj da žele kući i da im tamo nije lepo. Nakon 23 dana od otmice dece, Ejup se pojavio u Srbiji – 10. septembra, i u Beogradu započeo privatni biznis, a u zemlju je ušao i izašao nesmetano.

Slavica ubrzo započinje i pravnu borbu. Trinaestog oktobra 2015. godine stiže rešenje od Trećeg osnovnog suda, kojim je Ejup mora odmah po prijemu da preda decu majci. Rešenje mu, međutim, nije nikada uručeno, jer sud nije znao gde on stanuje, iako je u tom periodu bio u srpskoj prestonici.

U jednom momentu, Ejup je pozvao Slavicu iz Turske rekavši joj da ne želi da deca odrastaju u Srbiji „zbog srpske kulture“ i jer su Srbi „razvratan narod“.

U međuvremenu, jedno dete je uspelo da pozove ambasadu u Ankari i zatraži pomoć, a devojčice su molile učiteljicu u školi da se čuju sa svojom majkom.

Slavica je bila ogorčena i što država nemoćna da reši njen slučaj.

U martu 2016. godine započeo je i sudski proces pred porodičnim sudom u Mersinom, a deca su pronašla način da komuniciraju sa majkom. Međutim, prema Slavičinim ispovestima, otac odlazi u školu kod nastavnice i preti da će ih ubiti ako još jednom dozvole deci da ostvare poziv sa majkom.

– Dok dišem ima da se borim da ih vratim. Sve ovo što se dešava, svaka vrata ja otvorim ona mi se zatvore, uporna sam idem do kraja. Decu moram da vratim, ona ovo ne mogu preživeti – rekla je ona u aprilu 2016. godine.

Nakon toga, Slavica neko vreme gubi svaki kontakt sa svojom decom, a ambasador u Ankari joj saopštava da je „sve pokušao i da mirno spava“.

U maju 2016. godine, Slavica međutim odlazi u Tursku da bi se videla sa decom. Našli su se u hotelu, kada su joj deca rekla da žive u jezivim uslovima, da im otac govori šta da pišu i govore majci, kako ne smeju slobodno da se kreću i da njegovu ženu Turkinju moraju da zovu „mama“.

Kako je tada opisala u jednoj emisiji, Slavičin sin je pričao da ih je otac udarao i da ga je stisnuo, te da ga je to bolelo, a ništa blaže reči nisu bile ni od ćerki.

Posle tog susreta, zabranio im je da bilo kako komuniciraju sa majkom i ona ih nije čula čak 11 meseci. Kada su konačno počela ponovo da joj se javljaju, deca su insistirala na tome da mama mora da potpiše papir kojim se odriče dece u korist oca, kako bi on dozvolio da ih Slavica viđa.

Ejup preko dece vrši pritisak na Slavicu da dođe u Tursku i da ih se odrekne, te je govorio deci da „ako ih majka voli, pristaće da potpiše dokument“.

Vrhovni sud u Mersinu krejem 2016. godine, donosi presudu da se deca moraju vratiti u Srbiju te predaju majci. Nakon presude, međutim, ni srpski ni turski organi nisu mogli da utvrde gde se deca nalaze!

– A sada sam majka, a do pre pet minuta nisam. Ja sam broj predmeta, ja to razumem. Oni odu kući, ko ima decu legne sa njima, a Slavica je neki broj. Ja spavam sa medvedom mog sina, tražim poznati miris, a oni pogledaju decu i kažu laku noć – izjavila je Slavica 2016. godine u jednoj emisije i dodala da svaka majka ima snage, i da su one nadljudi. Nesrećna žena protestovala je i ispred Vlade Srbije, a sve Ejupove žalbe na presudu, bile su odbačene.

Juna 2017. godine, Slavica je preko turskih medija zamolila da se policiji javi svako ko prepozna njenu decu.

– Još uvek mislim da imam samo Srbiju da mi pomogne – izjavila je ova hrabra majka.

– Ne mogu da se razbolim, ne mogu da odustanem, ja moram da budem spremna svaki radni dan, da će mi javiti da su ih našli, odnosno da su se javili gde su – rekla je aprila 2018. Slavica.

Krajem maja 2018. godine, Slavica je za jedan list izjavila da je uspela da nađe svoju decu u Iranu, tj. Teheranu, gde ih je otac odveo. Tada je ponovo uspostavila kontakt sa njima telefonom, ali joj Ejup nije dozvoljavao da ih vidi.

Tada joj se javlja jeziva strepnja – postojala je mogućnost da otac uda najstariju  ćerku, koja je tada imala 14 godina, kako bi dobio papire da legalno ostanu u Iranu da žive.

– Videla sam slike gde Ejup provodi noć na nekom prijemu u turskoj ambasadi u Teheranu i nije mi jasno kako to da, iako imam sve potrebne papire i presude, deca još nisu sa mnom. Kad god pozovem naše vlasti da pitam šta se dešava sa mojim slučajem, uvek dobijem isti odgovor: „Strpite se još malo!“ – izjavila je Slavica u maju 2019. godine.

Nakon proživljene drame, Slavica je uspela u svojoj najvažnijoj borbi, da deca budu ponovo sa njom, te ih je na beogradskog aerodromu danas izgrlila kao nikada pre toga. Troje Slavičine dece stiglo je jutros na beogradski aerodrom u organizaciji Ministarstva spoljnih poslova Srbije. Posle četiri godine od otmice i više od tri godine od pravosnažne presude turskog suda, na osnovu dogovora ministra Ivice Dačića i ministra inostranih poslova Irana Muhameda Zarifa, deci je omogućeno da se vrate majci.

Kurir.rs