Evo sada kazem otvoreno, ne zanimaju me pravila ponasanja, kodeksi i ostale gluposti koje ugrozavaju moju decu. Oni treba da su dobri i kulturni, sa tim se slazem. Medjutim nikada necu dozvoliti da od njih neko pravi budale.
Mozda nisam majka po necijim pravilima i shvatanjima kakva to treba da budem. Medjutim, majka sam koja itekako vodi racuna o casti svoje dece.
Takodje znam da treba uciti decu da voli i postuje svoju rodbinu. Da su naklonjeni im i da ne zaborave na njih. Medjutim, da li je to zaista sva rodbina zasluzila? Da li svi imaju pravo na ljubav i paznju moje dece?
Jasno je da nemaju! Oni koji se praveludi pri spomenu moje dece. Oni koji nisu u stanju ni da pitaju za njih, a kamo li da ih vide. Oni koji ih ne postuju i ne pokazuju im ljubav ni ne postoje u njihovim zivotima.
Ko nije vredan njihove paznje i ljubavi nece ni biti u njihovom zivotu. Necu dozvoliti da moja deca ne postuju sama sebe. Ne moze prema njima neko da se ponasa tako bezobzirno, a da ocekuju da oni trce za njima.
Ne bitno koliko je blizak rod u pitanju. Kome je stalo do njih pokazace to. Njihovu ljubav i paznju moja deca ce osetiti i istom merom i pruziti. Kome nije stalo neka ne ocekuje da cu ih ja uciti da vole i postuju te osobe. Na to mogu da zaborave. Moja deca pre svega zasluzuju postovanje. Od te navodne rodbine ja zahtevam to, ako zele da budu deo naseg zivota.
Koliko samo puta su me ostavili bez teksta svojim bezobrazlukom ljudi koji se smatraju nasom rodbinom, a ne ponasaju se tako. Sva sreca pa je njih zaista malo.
Ti ljudi koji se naprave bitni kada su neka veca veselja i okupljanja u pitanju. Pridju i bez pardona njihova recenica namenjena mojoj deci glasi: “Jao kako ste porasli, kako ste mi slatki!” Moj pogled im kaze sve. Pogled koji govori “O cemu ti pricas, pa ti i ne znas kako su brzo porasli, jer nikada nisi tu!” Pogled pomocu kojeg zelim da im stavim do znanja da su i sada nepozeljni, kada se istinski nisu setili moje dece. Pogled koji im kaze da je nama dobro i bez njih, da je dvolicnost i licemerje sasvim suvisno ovde.
Zato molim svu tu nazovimo rodbinu koja se nije udostojila da sve ovo vreme upita za moju decu da se i sada skloni.
Neka ne misle da moja deca pitaju za njih. Ne pitaju, jer im ni ja ne pricam o njima. Ne pitaju, jer ne zelim da misle na ljude koji im ne pokazuju ljubav. Ne pitaju, jer moja deca imaju ljude oko sebe koji ih zaista vole i postuju. Ne pitaju, jer su svojim ponasanjem dokazali da su suvisni u njihovom zivotu. Ne pitaju, jer moju decu ne mogu da ne postuju. Nece ni pitati i tacka!
Moja deca nikada nece voleti i postovati rodbinu koja im isto tako ne uzvraca. Ja ih tome necu uciti. Kraj price!
Izvor: emotivnoluda
You must be logged in to post a comment Login