Ne škode karijerama žena djeca već muškarci!

Prestanite majčinstvo kriviti za probleme koje stvaraju očevi.

Jedan od najpogubnijih modernih mitova o majčinstvu je to da će rađanje dece naškoditi vašoj karijeri. Ženama se uporno govori da treba da biramo između posla i dece ili da većinu svojih produktivnih poslovnih godina treba da žongliramo i balansiramo.

Za sve one koje baš i nisu preterano zainteresovane za cirkuske tačke, hajde da stvari malo vratimo u perspektivu: nisu zapravo ni majčinstvo ni deca ono što koči karijere žena i njihove lične ambicije, već muškarci koji odbijaju da odrade svoj deo posla.

Kada bi i očevi obavljali jednaku količinu kućanskih poslova koje majke oduvek rade, karijere žena bi mogle procvetati na načine na koje do sada nismo ni zamišljali. Ali kako bismo došli do tog, prvo moramo prestati posmatrati probleme majki na radnom mjestu kao pitanje balansa i početi razgovarati o tome koliko nam muškarci koji zanemaruju svoje kućanske obaveze otežavaju uspeh.

Da, znamo već da muškarci (u Americi) danas rade više nego prethodnih godina. Očevi prijavljuju da oko osam sati nedeljno provode sa decom, što je čak tri puta više nego očevi 1965. godine. No, važno je ne zaboraviti i da su ove brojke prijavljivali sami ti muškarci, a da su oni skloni precenjivanju vremena uloženom u brigu o deci i domu.

Međutim, to što muškarci danas rade više i dalje ne znači da rade dovoljno. Iako postoji izvestan napredak, majke i dalje provode gotovo duplo više vremena sa decom, oko 14 sati sedmično. Nije sav roditeljski rad samo onaj opipljivi rad koji se može izračunati – tu je i mentalni napor samog imanja dece koji često i uzima najviše danka. Recimo, jednostavno je podeliti to ko im pravi užinu za školu a ko ih ujutru oblači, ali neko mora voditi računa i o tome kada idu na školski izlet ili kad im treba kupiti donji veš ili nove patike.

Koliko očeva poznajete koji mogu ispravno reći koji broj obuće nosi njihovo dete?

Ova vrsta nevidljivog rada gotovo uvek spada na žene, a izrazito retko govorimo o tome kako to utiče na naše poslovne živote. Zamislite da umesto toga što nam je glava puna spiskova obaveza o kupovini namirnica i terminima kod zubara, imamo prostora da kreativno razmišljamo o svom poslu ili nekim drugim strastima.

Majkama je sama sloboda da razmišljaju privilegija!

Studije takođe pokazuju da očevi i dalje imaju značajno više slobodnog vremena nego majke, a one pak svoje slobodno vreme koriste kako bi obavljale kućne poslove i provodile vreme sa decom, dok očevi svoje koriste za hobije i opuštanje. I ovo se tiče karijere: znamo da ljudi koji imaju više slobodnog vremena i vremena za kreativne aktivnosti ostvaruju bolje rezultate na poslu.

Kao da to nije dovoljno, brojna radna mesta takođe imaju „kazne za majčinstvo“ koja nemaju nikakve veze sa muškarcima (ili bar ne onima sa kojima spavamo). Majke daleko teže dobijaju posao od žena koje nemaju decu, a i njima se plate značajno smanje nakon poroda. Studije iz 2017. godine su neke analitičare dovele do zaključka da se razlika u plati skoro u potpunosti može pripisati majčinstvu. Sa druge strane, čini se da muškarci dobijaju više novca nakon što dobiju decu. Individualna i sistemska diskriminacija protiv majki ostaje neizmenjena, te izuzetno mnogo utiče na sposobnosti žena da ostvare neke rezultate u javnoj sferi.

Ali odgovori na diskriminaciju na radnom mestu su direktni i, što je još važnije, konačno ih se priznaje kao neophodne. Iako je opšte poznato da muškarci provode manje vremena brinući se da decu, i dalje mnogo ljudi se osuđuje takve prakse. Stalno slušamo o tome, na primer da je ženama jednostavno „više stalo“.

Garantujem vam da nema ničeg preterano ispunjavajućeg u tome što pamtite da vašoj kćerki trebaju gumice za kosu ili da samo što nije prerasla sandale. Nema nekog naročitog zadovoljstva u tome što mijenjate pelene ili sečete majušne nokte na nogama. Ako se čini da su žene u vezi sa muškarcima pažljivije u pogledu ovih stvari možda je to zato što znamo da nisu naši muževi ti koje će ljudi popreko gledati ako nam se dete pojavi u školi sa predugačkim noktima ili premalenom obućom.

Ljudi treba da prestanu da veruju da žene obavljaju većinu takvih stvari zato što želimo. Radi se o tome da se to od nas očekuje, jer nas se osuđuje ako to ne uradimo i, ponajviše od svega, jer je neverovatno teško pronaći muškog partnera koji je voljan raditi jednak deo tog posla.

S toga, trebamo prestati govoriti da je majčinstvo ono što koči karijere žena; nije institucija roditeljstva ono što nas sprečava da napredujemo na poslu. Nisu to ni naša deca. Reč je o tome da ne postoji šansa za jednakost na poslu dok god postoji nejednakost kod kuće. Nije stvar u tome da žene ne mogu „imati sve“, već u tome da muškarci nikako da prestanu to da uzimaju.