Probudi se! Tvoja sreća ne zavisi o drugim ljudima!

Vaša sreća je isključivo odraz vašeg stanja misli. Onako kako tretirate sebe svakodnevno, koliko se često omalovažavate ili bodrite, tako ćete i živeti kroz sve dane. Ako nemate samopoštovanja i samopouzdanja, pravo je vreme da naučite prigrliti sebe.

Najlakše je za sve loše što vas je u životu snašlo, tražiti krivce u drugim ljudima ili okolnostima. Dopuštati si da tonete u bezdan i nemoć, umjesto da shvatite da je sva potrebna moć upravo u vama. Najlakše je praviti se da vas ne zanima zašto ste prizvali nešto, odbacivati odgovornost i puštati da vas život rastavlja na komadiće.

Koliko vremena je potrebno, da biste se konačno probudili i shvatili? Vaša sreća je stvar izbora, vašeg izbora! Ona ne bi trebala ovisiti o postupcima drugih ljudi, prisutnosti drugih ljudi i općenito o vanjskim utjecajima!

Ono što njegujemo u sebi, čime hranimo svoju dušu i um, ono je esencijalno da bismo otkrili koliko smo zapravo odgovorni i sretni. Imate li zdrav odnos sa samim sobom, cenite li sve što jeste, vidite li svoje propuste i radite li na njima? Imate li dovoljno samopoštovanja, shvatate li da dok ne rešite te stvari sa sobom, ne možete osećati sreću jer stalno imate osećaj da ste za nešto uskraćeni? A vrlo često, sami sebi uskraćujete potrebne istine.

Oskudevate u bliskosti sa svojim bićem, zatrpavate se gomilom nepotrebnih stvari, bježite od sebe jer ne možete provesti određeno vreme u miru sa sobom. I onda se i dalje pitate, kako to da niste sretni?

Činjenica je, dok god hranite telo i dušu prolaznim i nepotrebnim stvarima, nećete imati mira i izbegavaćete razgovor sa samim sobom. Koliko god izbegavali upoznavanje sebe, jednog dana naletećete na ogroman zid i nećete imati kamo dok to ne rešite sa sobom.

Vaša sreća je isključivo odraz vašeg stanja misli. Onako kako tretirate sebe svakodnevno, koliko se često omalovažavate ili bodrite, tako ćete i živeti kroz sve dane. Ako nemate samopoštovanja i samopouzdanja, pravo je vreme da naučite prigrliti sebe.

Volite sebe, jer drugi vas nikada neće voleti onoliko koliko ćete voleti sami sebe. U svemu ste uvek sami, bez obzira na podršku koju imate od drugih. A sreća nije nedostižna i nije konačan cilj.

Konačan cilj je kompletno upoznavanje sebe kao duše, sebe kao čoveka. Sreća bi trebala biti nusprodukt našeg rasta, odraz sjaj u našim očima, ponosa jer smo odmaknuli dalje od onoga što smo bili, jer smo pobedili sebe po ko zna koji put.

Sreću ne bismo trebali tražiti, nego shvatiti da smo ju mi u stanju proizvesti. Isto tako smo velikim delom odgovorni za nesreću koju proizvodimo ili privlačimo k sebi.

Jednom kad se probudite, videćete da ste tragali na pogrešnim mestima. Sve što jesmo, sve što trebamo i sve što mislimo da nemamo, imamo i nosimo duboko zakopano u sebi.

Kad to naučite i usvojite, kad počnete živeti sreću, delićete nesebično svoje darove s drugima i shvatiti da je zaista malo potrebno da bismo osećali tu sreću. I da se ona samo deljenjem uvećava i ostaje nepresušan izvor inspiracije, života i radosti.

Zato, umesto da pogled uperite ka nekome ili nečemu, uperite ga u sebe. Zavolite sebe, oprostite sebi da biste mogli oprostiti onima koji su vas povredili i uzmite ključ u svoje ruke.

Budite sretni, ne tražite sreću, kreirajte sreću. Neka se drugi ljudi napajaju s vaših izvora istine i ljubavi, jer tad vaša sreća će se uvećati.

Marija Lombarović

https://www.facebook.com/Lombarovic/?modal=admin_todo_tour&_rdc=6&_rdr

https://marijalombarovic.wordpress.com/