Danas se slave MALI BOŽIĆ i VASILJEVDAN, a ovi običaji zadržali su se do danas: Jedna stvar nikako se ne radi na ovaj dan

Srpska pravoslavna crkva danas, 14. januara (1. januara po starom kalendaru), obeležava prvi dan nove godine, ali se slavi i Mali Božić – dan posvećen obrezanju Isusa Hrista i Sveti Vasilije Veliki ili Vasiljevdan.

Ovaj praznik se još naziva i Mali Božić, a za njega su vezani mnogobrojni običaji.

Prema starom verovanju na dan Svetog Vasilija Velikog treba napraviti kolače koji se nazivaju vasilice. U određenim delovima Srbije, najčešće u Vojvodini, prave se slatke vasilice sa medom, a pripremaju se na različite načine. Negde se prave od belog, a negde od obrednog brašna.

Ovaj obredni hleb pravi se za sreću i u čast Svetog Vasilija Velikog.

U nekim domovima na praznik se pripremaju i krofne u koje se stavlja novčić kao i u božićnu česnicu. Veruje se da ukoliko izvučete novčić, očekuje vas plodna i napredna godina.

Praktikovala se nekada ujutro na Mali Božić da domaćica uzme sneg, utrči u sobu, baci ga na decu i vikne: „Beži vruća, gonite studena!“. Verovalo se da se time štite deca od temperature ili groznice. Posle ovoga deca bi skidala sa sebe odela i prebacivala ih preko grana šljiva ili jabuka, kako bi se „očistila od vaši“.

Na ovaj dan u nekim krajevima dolazi i polaznik ili položajnik, a u selima pored Gruže domaćica mu jednom pređom veže teme i donju vilicu, a drugim čelo i zatiljak, da zveri ne bi napale stoku.

Na ovaj praznik nekada se i predviđalo vreme. Postojalo je verovanje da ukoliko padne sneg i bude oblačno na dan Svetog Vasilija Velikog, da nas očekuje rodna godina. Ukoliko bi vreme bilo suvo, predviđalo se da nas očekuje suša.

Najvažniji običaj na ovaj praznik je svakako molitva za izbavljenje od nevolja, zdrav vazduh, rodnu godinu i iskrenu i pravu veru.

Takođe, ovo treba da bude dan mira i ljubavi, zato izbegavajte konflikte i čuvajte svoju dušu.