Zašto je 40. godina po mnogima najteža za čoveka – Vreme kada čovek može promeniti svoj stav

Početak novog života ili potpuno uništenje starog?

Četrdesete su vreme kada čovek može promeniti svoj stav prema mnogim pitanjima. Može shvatiti što je za njega važno, može početi graditi svoj život u skladu sa svojim znanjem. U ljudskom životu postoje dva vrlo značajna perioda, praćena krizama, čiji ishod može uticati na celi naredni život.

To su “tinejdžerske krize” i “krize 40. godine”. Obje krize, po pravilu, izazivaju velike emocije, jake i iznenadne odluke. 40 godina. Neko tko je prešao taj magični broj reći će: “To je još uvek mladost”. Dok će adolescenti ovo doba nazvati “starost”.

Ali iz nekog razloga, osoba koja se približava četrdesetom rođendanu, kategorično će odbijati proslaviti taj datum. Tih dana će pažljivo ispred ogledala gledati nove bore, brojati sede dlake. Pojava novih bora kod ljudi u ovom periodu izaziva neverovatnu emociju: bol, tuga, nezadovoljstvo, jer osećaju da su na prekretnici.

Ova kriza ne traje samo tu jednu godinu, oko rođendana. Zavisno o karakteru čoveka, ona može trajati od 35. godine pa do 45. godine, ali se najčešće događa od 38 pa do 42 godine. U psihologiji se ovaj periodnaziva “kriza identifikacije”. To se događa kod svake osobe koja pokušava odgovoriti na pitanje “ko sam ja?”

Mnogi psiholozi smatraju da je kriza srednjih godina najteža u čovekovom životu. To je period kada se čovek, shvatajući da je pola života već proživeo, osvrne i zapita se: “I ko sam ja u ovom životu? Šta sam postigao? Šta sam mogao? S kim sam sada?”

Tada se svaka osoba nalazi u uvjetima koji se psihološki značajno razlikuju od prethodnih. To je period gdje se on nalazi na sredini: s jedne strane su njegovi roditelji, a s druge njegova djeca. U većini slučajeva djeca su tinejdžeri, a roditelji su starci željni pažnje.

U ovom periodu života čovek shvata da je sam odgovoran za sebe, svoju sudbinu i porodicu. A on sam pritisnut odgovornošću i prema deci i prema roditeljima. I sve dok su roditelji živi, dok su snažni, dok mogu brinuti o sebi, čovek se oseća nekako zaštićen, siguran.

Što se događa u glavi čoveka koji prolazi kroz “srednje godine”? Ako je s 20 godina čovek bio “perspektivan”, sada je vreme da opravda ta očekivanja. Sada ga pritišće sve veća svest o tome da su snovi jedno, a realnost drugo. Tada shvata koje su stvari u životu zaista bitne. Glavni motiv četrdesetogodišnjaka je:

“Moram naći vreme za bitne stvari.” Približeni ovom periodu nešto duboko u nama se počinje buditi. Čovek sada zna kako treba živeti, ali se ne događa ono što se treba događati. “Pravilan” način života se ne isplati. Zbog toga se menja, oslobađa stega društva i kreće u vlastitu avanturu.

To preispitivanje najviše se odražava na porodicu i na posao. Ova dva područja su za čoveka najvažnija pa se na ovim poljima događaju i promene. E, zbog toga te promjene najviše utječu na mentalno zdravlje osobe. Psiholozi imaju definiciju za period srednjih godina koja glasi ovako:

“Kriza srednje životne dobi je psihološka pojava koju doživljavaju ljudi koji su navršili 40-45 godina i sastoji se u kritičkoj proceni onoga što su u životu postigli ovog puta.” U tom periodu osoba može promeniti sve: mesto stanovanja, zemlju, posao, društveni krug, porodicu.

Promene mogu biti pogrešne i radikalne. Međutim, to je vreme kada čovek može promeniti i svoj stav prema mnogim pitanjima. Može shvatiti što je za njega važno, može početi graditi svoj život u skladu sa svojim znanjem. Osobe koje su prošle krizu 40. godine, koje su spoznale sebe, sada se nalaze u harmoniji sa sobom.

Zbog toga se “peglaju” neke stvari iz prošlosti: mirite se s roditeljima, obiteljski život se razvija, karijera napreduje, samopouzdanje je veće … Ali da biste u potpunosti uživali u svim tim bonusima, potrebna je hrabrost da sebe shvatite i prihvatite u jednoj od najtežih kriza osobe – krize srednjih godina.

stil.kurir