Vaspitačica zauvek napustila posao u vrtiću: Ne mogu da gledam kako roditelji osuđuju decu na propast!

Biti vaspitačica možda je jedan od najtežih poslova na svetu. Svakog dana moraš da budeš vodič i vaspitač deci, koja se vrlo često ne ponašaju prihvatljivo. Deluje da je danas teže nego ikada vaspitavati mališane.

Džesika Gentri, koja je radila kao vaspitačica u vrtiću godinama, a zatim odlučila da promeni profesiju, podelila je sa javnosti koliko je stresan život jedne vaspitačice i koji su najveći problemi moderne edukacije.

Ovo je 5 najjačih razloga zbog kojih je Džesika odustala od posla vaspitačice, iako je to posao koji je najviše volela!

1. „Današnja deca su drugačija“ – to je samo izgovor

Džesika veruje da nijedan problem nije u deci, već u društvu i modernom načinu vaspitanja. Deca su deca, oni su samo nedužne žrtve tih promena. Danas roditelji najveći broj sati provode radeći, uvek su zauzeti telefonima ili kompjuterima, a tu je i veliki uticaj društvenih mreža. Ako roditelj ne provodi dovoljno vremena sa svojom decom, ne može da ih disciplinuje kako treba i oni tek u vrtiću, ili čak školi, prvi put čuju „Ne“.

Deca kod kuće imaju izlive besa jer su u „bezbednoj zoni“, jer osećaju da će njihove greške biti tretirane sa nežnošću i da će ih roditelji naučiti kako da se lepše ponašaju i bolje odreaguju. Ali, ako su roditelji odsutni ili se dete ne oseća sigurno uz njih, neće biti čudo ako ne biraju ni mesto ni vreme da viču, bacaju stvari, imaju loš odnos sa drugom decom…

2. Današnja deca ne mogu da nauče kako da se socijalizuju

Verovali ili ne, mnogi ljudi čvrsto veruju da su nam potrebne „škole 21. veka“ u kojima će se deca od ranog uzrasta sretati sa različitim tehnologijama i uređajima.

Džesika kaže da deca ne znaju da shvate društveni red i ponašaju se u skladu s njim, jer zaboravljaju osnove svake veze dva ljudska bića – pravu komunikaciju, a sve zbog komunikacije sa uređajima. Bivša vaspitačica naglašava da je situacija sve gora i gora.

Najčudniji roditeljski zahtevi upućeni vaspitačicama: Ili vrtići ne valjaju ili smo mi poludeli?
3. Vaspitačima treba manje instrukcija, a više vremena s decom

Džesika veruje da je vaspitačima potrebno više obuka i treninga o interakciji sa decom, umesto obaveznog pohađanja kurseva planiranja i ocenjivanja kojima moraju da prisustvuju, a koje ona lično smatra beskorisnim i veruje da bi to vreme mnogo bolje iskoristila provodeći ga sa decom.

4. Usvojili smo način razmišljanja „korisničkog servisa“

Džesika kaže da današnji roditelji odbijaju da snose odgovornost za sopstvene postupke. Umesto da vreme posvete detetu, oni ga vrlo često provode čitajući o roditeljstvu po internetu i razmenjujući mišljenja sa drugim roditeljima. To je u sasvim u redu, ali to radite dok je dete u vrtiću ili dok spava.

Vaspitačica kaže da roditelji i vaspitači moraju da budu „partneri“ u procesu obrazovanja i vaspitanja deteta. Ali, realnost je najčešće drugačija. Roditelji dolaze i viču na vaspitače i ubeđeni su da vaspitač ne bi trebalo nikada da kaže „Ne“ njihovom detetu.

5. Mentalno zdravlje vaspitača svakog dana trpi

Uprkos velikoj ljubavi prema deci, Džesika je morala da odustane od ovog posla najviše zato čto je sigurna da je deci potrebno i da zaslužuju mnogo više nego što dobijaju, a ona ne može ništa tu da učini. Sedela je na bezbroj sastanaka sa roditeljima i molila za više podrške i više saradnje, ali sve je bilo uzalud.

„Kada volite decu i strastveno radite svoj posao, ovakvi ishodi vas potpuno slome“, rekla je bivša vaspitačica. Ona više nije mogla da gleda decu koja dolaze u prljavoj odeći, koja žive u haosu kod kuće, znajući da im treba mnogo više nego što ona može da im pruži, sa sve manje i manje podrške od strane roditelja i društva.

Kakva su vaša iskustva? Kakav odnos imate ili ste imali u prošlosti sa vaspitačima svoje dece?

Stil.kurir.rs