Teško se primećuje, a posledice mogu biti strašne!

Ovu bolest ne smemo shvatiti olako, a nije je lako detektovati

Depresija je široko rasprostranjena u vremenu u kojem živimo. Što zbog tempa života, koji je brz, što zbog standarda koji od ljudi očeku previše, što zbog ličnih gubitaka i životnih lomova, sve više ljudi u svetu postalo je podložno ovom podmuklom i teškom psihičkom stanju. Pored depresije koja je prouzrokovana nekim stresnim ili teškim razdobljem u životu, postoji i depresija koja se javlja bez konkretnog povoda ili razloga.

Depresiju je ponekad teško detektovati, jer se javlja u veoma suptilnom obliku i simptomi variraju od osobe do odobe, a mnogi znake depresije i maskiraju, jer ne žele da okolina zna kako se osećaju, tvrde stručnjaci.

Međutim, veoma je važno da, ukoliko se jave znaci depresije, što pre reagujemo i javimo se psihijatru ili psihologu, jer ova bolest ima veoma progresivan karakter i može imati teške posledice i po mentalno i po fizičko zdravlje.

Neki od najčešćih simptoma depresije, koje je lakše prepoznati, su prolongirana tuga (tuga koja traje u dužem vremenskom periodu), gubitak volje, nezainteresovanost za inače omiljene aktivnosti, osećaj beznadežnosti i bezspomoćnosti, osećaj unutrašnje praznine i osećaj „zamrznutosti“ u vremenu i prostoru. Od fizičkih simptoma koje daje depresija najprepoznatljiviji su bolovi u vratu i leđima, smanjena seksualna želja, nesanica, hroničan osećaj umora, letargija i ekstremi u ishrani – od prejedanja do gladovanja.

Ali, postoje i oni znaci koje je na prvi pogled teško povezati sa depresijom, jer su manje očigledni i često smo skloni da ih pripišemo nečemu drugom, dok se, ustvari, radi upravo o ovom podmuklom psihičkom stanju.

Ispoljavanje agresije i ponašanje kojim se krše društvene norme

Ponašanje je jedan od spoljnih indikatora našeg unutrašnjeg stanja, pa je to slučaj i kod stanja depresije gde ponašanje može preći u neki vid agresije i namerno i svesno prkošenje pravilima, koje osoba nikada ranije nije ispoljavala. Prekomerno konzumiranje alkokola ili psihoaktivnih supstanci, povlačenje u sebe i od bliskih osoba, razdražljivot i „pucanje“ na najmanju sitnicu, afere van postojeće veze, fizička agresija prema drugima ili samopovređivanje, indikatori su depresivnog stanja. Ovaj vid ispoljavanja depresije, prema stučnjacima, karatkerističniji je za muškarce nego za žene.

Ljutnja i razdražljivost

Ljudi koji su depresivni često ne mogu da kontrolišu akumuliranu ljutnju, bes i razdražljivost, koji su posledica osećaja beznadežnosti i bespomoćnosti. je važno napomenuti da je razdražljivost veoma često signalizira ozbiljniji i teži oblik depresije. Ovaj oblik ispoljavanja depresije najčešće će se odraziti na partnera i porodicu osobe koja je u depresiji, ali neće izostati i u javnosti – na radnom mestu ili u kontaktu sa potpuno nepoznatim ljudima. Osim toga, bes i ljutnja često su kamuflaža za emocije sa kojima osoba ne može da se izbori, kao što su tuga, krivica, bol, sramota…

Perfekcionizam

Perfekcionizam i to da stvari moraju po svaku cenu da budu „pod konac“, stručnjaci smatraju još jednim vidom ispoljavanja depresije. Kod osobe je u tom slučaju prisutan konstantan pritisak da ukoliko ona ili stvari koje radi ne budu savršene, neće biti prihvaćena od okoline. Kod perfekconista ne postoji mesto za grešku i ukoliko je naprave to osećaju kao ogroman poraz, jer ne mogu da prihvate činjenicu da smo svi samo ljudi i da je ljudski grešiti. Za njih je greška odraz neuspeha koji se ne toleriše.

Nemogućnost koncentrisanja

Depresivne osobe imaju smanjenu mogućnost koncentracije i najčešće se može primetiti po tome što ih ne drži mesto – nisu u stanju da pročitaju više od pet strana knjige, imaju poteškoće sa učenjem ili u radu, odustaju od gledanja filma nakon 15 minuta i slično. Ovaj simptom može direktno uticati na produktivnost osobe i ugroziti njenu funkcionalnost u obavljanju osnovnih zadataka kako u porodici, tako i na poslu i u školi.

Osećaj ekstremne krivice

Veliki broj ljudi oseća krivicu s vremena na vreme, ali ako je taj osećaj prolongiran i konstantan i ukoliko je prenaglašen, u smislu da osoba preispituje svaki svoj postupak, dovodi ga u pitanje, a potom oseća krivicu zbog toga što je rekla ili uradila ili nije, onda to može biti znak depresije. Depresivna osoba osećaće krivicu i zbog najmanjih i najnebitnijih stvari, pa čak i misli koje ima, tvrde psiholozi, koji to stanje nazivaju patološkom krivicom. Takođe, depresivne osobe nisu u stanju da uživaju ni u srećnim i lepim momentima u životu, a da se ispod toga ne krije osećaj krivice i žaljenja.

Nagle promene raspoloženja

Veoma laki i neočekivani transferi raspoloženja iz tuge u sreću i obrnuto, indikator su depresije i teškog psihičkog stanja. Za nagle promene raspoloženja, stručnjaci tvrde da se radi o momentu sreće (srećan događaj u životu osobe ili bližoj porodici ili ostvaren pozitivan kontakt sa drugom osobom) koji osobu na kratko izvuče iz crnih misli i osećanja, ali se ona veoma brzo vrati u isto. Stanje sreće je obično kratkotrajno i osoba se brzo vraća u stanje depresije.

Depresija sa sobom nosi niz pratećih problema i navika koji se razvijaju i kojima ljudi pribegavaju kako bi ublažili senzacije koje osećaju, pa tako često pribegavaju alkoholu, pušenju, prejedanju, a sve to čine nošeni mišlju da je mnogo lakše piti nego posetiti lekara i pričati o svojim problemima, što je donekle tačno, jer nije lako otvoriti se i dati na uvid svoje naj,mračnije misli, slutnje i strahove, ali je takođe veoma opasno to ne učiniti, jer ovo „samolečenje“ ima samo momentalni efekat ili ga nema uopšte, a depresija se progresivno pogoršava ukoliko se adekvatno ne tretira od stane stručnog lica i može imati dramatične posledice.

Ukoliko se osoba oseća depresivno, ono što je potrebno jeste da najpre razgovara sa osobom koja joj je bliska i od poverenja, ali i da potom potraži stručnu pomoć psihijatra ili psihoterapeuta.

Prvi korak u lečenju depresije, a ujedno i najteži je – potražiti pomoć! Pored toga, važno je da se okružite ljudima koji vas vole i koji će imati razumevanja za ono kroz šta prolazite i biće vam podrška i pomoć na putu ka izlečenju.

Ono što sve osobe koje pate od depresije treba da znaju jeste da NISU SAMI, da se mnogi ljudi oseća ili se osećalo kao oni i da postoje put i način da se stvari vrate u normalu. Potrebno je samo da verujete i da potražite stručnu pomoć.

Stil.kurir.rs