Ako nas ne vole dovoljno da ostanu, volimo ih dovoljno da odu

Činjenica je da smo odredili ljubav prema našim iskustvima. Ukoliko onaj kojeg volite želi otići, verujte da je krajnji oblik ljubavi dopustiti mu da ode. Umesto da omatamo svoje ruke oko osobe koja želi otići, koristite ruke kako bi joj otvorili vrata. Gledajte je kako odlazi i znajte da će sve doći na svoje mesto, sve će biti onako kako je suđeno.

Mi verujemo da su ljubavnici dužni ostati uz nas. No, istina je da neki od njih odlaze. Mi smo uslovljena ljudska bića s bezbroj emocija koje pokreću najvažnije apsurdne situacije.

Jedva možemo razumeti svoju uslovljenu prirodu. Kako onda razumjeti ljubavnika koji želi otići?

Ako želi otići, neka ide.

Bez obzira koliko se trudili, ne postoji ništa što će ih sprečiti da odu.

Stvarnost je drugačija od naše mentalne konstrukcije. Želeli bismo verovati da nas osoba koju najviše volimo nikada neće napustiti.

Kada započnemo novu vezu, mislimo da ćemo biti zajedno zauvek i pokušavamo stvoriti novu stvarnost.

No, realnost je da se ljudi i okolnosti menjaju.

Ono što je počelo juče, moglo bi završiti u bilo kojem trenutku. Osporavanje te istine je jednako uzaludno kao što je uzaludno čekati avion na kolodvoru.

Pustite ih da odu.

Ljudi dolaze u naš život s razlogom – i odlaze s razlogom. Nemojte razbijati glavu s tim. Kad ih pustite, razlog se manifestuje.

Možda će, kada ih pustimo, neko drugi doći u naš život. Možda ćemo to biti mi sami. A možda je osobi koja odlazi suđeno da ponovno uđe u naš život.

Umesto da omatamo svoje ruke oko osobe koja želi otići, koristite ruke kako bi joj otvorili vrata.

Gledajte je kako odlazi i znajte da će sve doći na svoje mesto, sve će biti onako kako je suđeno.

Pustite ih i verujte da će severna strana magneta uvek biti privučena južnom stranom drugog magneta. Ako ste vi jug svog ljubavnika, on će pronaći svoj put do vas.

A ako niste, verujte da ćete naći sever koji vam je suđen.

Ako žele otići, znajte da je najlogičniji izbor dopustiti im da odu. Sve drugo što možete pokušati napraviti je suludo. Nemojte ni pokušati shvatiti zašto ih trebate pustiti.

Pustite ih na isti način kao što biste bacili kamen u more. Kada bacate kamen vi ne razmišljate o tome što će biti s kamenom. Ne znate hoće li pasti na dno u dubini ili hoće li ga val gurnuti natrag vama. Vi ga samo bacite.

Bacite taj kamen i znate da će biti u redu. U početku je bolno, ali onda postanemo jači.

Pustite ih. Ako nas ne vole dovoljno da ostanu, volimo ih dovoljno da odu.

Možda ne postoji apsolutna ideja o ljubavi. Činjenica je da smo odredili ljubav prema našim iskustvima. Ukoliko onaj kojeg volite želi otići, verujte da je krajnji oblik ljubavi dopustiti mu da ode.

Izgradite svoju percepciju vezano za taj pojam i živite po tome. Razmislite – svaka sekunda bez njih je prilika za rast vaše ljubavi.

Neka vaša ljubav raste i pokažite im izlaz.

Nije vaša krivnja – i najverovatnije, nije ni njihova. Kakvog smisla ima kriviti nekoga ako niko nije kriv?

Sve u životu ima svoju oseku i plimu i svoj tok, a mi moramo teći s njim.

ATMA – Pripremila: Suzana Dulčić