Najvažnija pravila za negu i rasađivanje muškatli

Omiljeno cveće koje krasi gotovo sve balkone i terase

Muškatle su najpopularnije cveće na našim prostorima. Gotovo da nema kuće, terase koja nije okićena muškatlama. Lake su za negu, nisu mnogo ni skupe, a ukrašavaju balkone, prozore, tremove i vrtove. Vole svetla mesta, zaštićeno od podnevnog sunca.

Evo saveta kako ih treba saditi, gajiti i održavati da bi vam cvetale što lepše i trajale što duže.

Najbolje temperature za gajenje muškatli su od 10 do 27 stepeni. Na nižim temperaturama one polako počinju da propadaju.

Zalivanje muškatli mora da bude redovno, ali umereno. Neophodno je da biljke imaju dovoljno vlage, da listovi ne bi uvenuli. Previše vlage i preterano zalivanje izaziva truljenje korena i zato zemljište treba da bude ravnomerno vlažno. U kasnim popodnevnim časovima, ako noći nisu hladne mogu da se poprskaju odstajalom vodom.

Početkom proleća muškatle treba orezati i zaliti. Poželjno je presaditi ih. Prihranjuju se đubrivom za muškatle, ili đubrivom za cvetnice. Tokom vegetacije prihranu muškatla treba obavljati zalivanjem 1-2 puta nedeljno rastvorom za muškatle. Muškatle se, kao ni ostale biljke čiji listovi imaju dlačice, ne smeju prihranjivati prskanjem preko listova.

Kako presaditi i razmnožiti muškatle?

Muškatle se razmnožavaju semenom ili uzimanjem reznica zdravih, sočnih biljaka, a optimalno vreme za to je leto. Reznice na ožiljavanje treba staviti u topao, peščani, umereno vlažan kompost. Razmnožavanje semenom zahteva da seme bude sveže, jer brzo gubi sposobnost klijanja.

Muškatle zimi treba držati u sobi na prozoru, jer joj takva temperatura pogoduje.

Tople i potpuno mračne prostorije nisu pogodne za prezimljavanje muškatli jer mogu dovesti do prevremenog kretanja muškatli, stvaranje tankih bledih izdanaka i iscrpljivanje biljke. Tokom zime stalno treba uklanjati osušene listove.

I muškatle mogu da se razbole. Evo kako da to prepoznate i kako da ih lečite.

Najčešća bolest muškatle je bakterijska pegavost lista (Xsanthomonas pelargonii). Na naličju starijeg lišća pojavljuju se uljaste providne tačkice, koje zatim prerastaju u okrugle pege sa crvenkastim ili sivim središnim delom i žutozelenom perifernom zonom. Pege zatim postaju vidljive i sa lica lišća. Često se više pega međusobna spaja, stvarajući veća obolela mesta (fleke), koja su često oivičena nervima. Jače napadnuti listovi se suše.

Obolele listove treba odstraniti i spaliti. Jače napadnute biljke počupati i uništiti. Kod zalivanja ne kvasiti listove. Temperaturu i relativnu vlažnost vazduha snižavati češćim provetravanjem. Preventivno tretirati fungicidima na bazi bakra.

Reznice uzimati samo od potpuno zdravih biljaka, odnosno od takvih koje najmanje poslednjih šest meseci nisu pokazivale nikakve znakove bolesti.