„Mislim da postoje žene koje jednostavno moraju odabrati – ili večna ljubav bez imalo mira, ili vecni mir s vrlo malo ljubavi“, kaže mi mrtva hladna nedavno jedna moja prijateljica.
Marina Radoš
„Ja sam odabrala mir. I puno je bolje od ljubavi. Ljubav me umarala. S ljubavlju ide i patnja, ljubomora, svađe, odlasci i dolasci. Gde postoji takva emocija neminovno je da ćeš osetiti i bol. To ide jedno s drugim. Ja sam se umorila i sad sam na stogodišnje odmoru. Nikad nisam bila sretnija“, tvrdi.
Ta moja frendica, zvaćemo je Dijana, godinama se gonjala s jednim tipom. Narodski rečeno, nisu mogli zajedno, nisu mogli jedno bez drugoga. Drama je trajala dok ona nije upoznala svog današnjeg supruga.
Ne krije da ga ne obožava.
Ne krije da joj nikad zbog njega nikada nisu proradili leptirići.
Ne krije da joj je seks s njim nešto što se može događati, ali i ne mora.
Ne krije da je zbog njega napustila ljubav svog života, iako je to daleko od ljubavi.
Nije ljubav života napustila zbog veće ljubavi života. Napustila ga je zbog tipa koji joj je pružio život bez straha.
„Ja sam odabrala njega. Iako ćemo se još milion puta posvađati i pomiriti. Iako ćemo jedno drugo još milijun puta reći jedno drugom da se mrzimo. Iako će biti vječna borba s ljubomornom, patnjom, odlascima i odlascima, ja biram njega.
Nikakav mir meni bez njega ne treba. Prihvatam ga takvog kakav jest i on mene ovakvu. Znam da zvuči suludo, ali dan kad smo zajedno je bolji od najbolje godine s nekim drugim“, kaže druga frendica, zvaćemo je Dina.
Ako u svom životu imate i ljubav i mir, ovo i nije tekst za vas.
Na prvi pogled obe ove žene žive bez osnovnih ljudskih potreba. Prva živi u miru, bez ljubavi, bez ljubomore, bez straha, bez uzbuđenja. Svesna je da će živeti, umreti i počivati u miru bez ljubavi svog života. Prihvatila je svoj život, ipak, odabrala ga je sama.
Druga živi s čovekom kojeg voli. Svađaju se i mire. Vole pomireni seks. Ostaju i odlaze u nadi da će se oluja smiriti.
Jedna se nada da će se oluja niotkud smiriti, druga se nada da će se oluja odjednom pojaviti.
„Ja se Dijani divim. Otkačila budalu. Našla dobrog čoveka. Vidi se da je voli. Lepše je to od svakog seksa“, kaže mi Dina svaki put kad se posvađa sa svojim.
Kad u oluji počne padati kiša, onda bi ona malo mira. Čak bi i seks i onaj osećaj nemogućnosti disanja bez njega menjala za malo mira.
„Jao, kako joj se divim. Da sam bar ja mogla tako. Šta je život u ovom haosu u kojem je mir i spokoj događaj? Jebo ovo sve“, kaže. I ponekad se složim s njom. Nakon nekoliko sati vrati se u normalu i voli ga najviše na svetu.
Kaže, tu i tamo se složim s njom. Osim kad Dijana ponekad popije i seti se onog svog s kojim se gonjala godinama
„Jebo ovaj sav mir i monotonije bez prave, fatalne, strastvene ljubavi. Celi život preda mnom, garantirano bez leptiri’a“, kaže mi. I doda da se divi Dini zbog hrabrosti.
Onda više ništa ne znam. Oba ta života zvuče i sjajno i strašno. Je li moguće imati oboje? Možemo li mirno živeti s čovekom u kojeg smo fatalni zaljubljene? Ima li ikakve nade da se oluje smire?
S druge strane, možemo li celi život provesti u miru bez fatalne ljubavi?
Je li takva ljubav vredna našeg mira?
Treba li mir odbaciti zbog nje?
Lola
You must be logged in to post a comment Login