Mama, ovo sam htela da znaš kad si nas ostavila

Da li postoji dobar trenutak za ostavljanje rođenog deteta?

Bila sam ljuta.

Užasnuta.

Svaki put kad bi ona zaplakala tražeći mamu da je poljubi za laku noć, srce mi se lomilo, ljudi oko nas mogli su čuti taj zvuk. Ali ionako nije niko ni slušao.

Svaki put kad bi ružno pričali o tebi, klimala sam glavom, jer moj pubertet nije znao ko si ti i šta si i šta bi ja trebalo da mislim o tebi.

Znaš li da će za koji dan 20 godina od momenta kad smo nas dve otišle u školu, a ti otišla od nas?

Sećam se svakog trenutka tog septembarskog dana i onog osećaja u dnu stomaka koji je znao da se nećeš vratiti.

Sećam se tad da sam htela da znaš da ja nisam tako velika kako se činim.

A sad želim da znaš da jesam velika, najveća, veća od rupe koja je ostala za tobom.

Htela sam da znaš da deca nisu nešto što ostaviš pa okriviš da je do njih jer se ne javljaš.

Htela sam da znaš da ostavljenu decu bole druge, dobre majke koje su tuđe, a tako divne, nežne, posvećene.

Htela sam da znaš da ja nikad nisam bila ljuta na tebe, ja sam bila tužna na tebe.

Htela sam da znaš da posledice tvog odlaska na nama trima ne bi restaurirali ni najbolji svetski restuaratori, a kamoli psiholog.

Htela sam da znaš da je tata – tata i ne može da bude mama.

Htela sam da znaš da su majke najvažnija bića na svetu i da je život bez njih baš težak, čak i kad imaš najbolju zamensku mamu na svetu.

Htela sam da znaš da sam u drugim ljudima tražila ono što je trebalo ti da mi daš – i nema toga nigde.

Htela sam da znaš da nije lakše kad rodiš svoje dete, samo postane još neverovatnije da majka može da živi bez onog što je rodila.

Htela sam da znaš da sam ti oprostila, ali nisam razumela zašto si ostavila nešto što si 27 meseci nosila u svom stomaku.

Htela sam da znaš da te nikad ne bih sad mogla primiti u svoj život, jer ti mi ga možda jesi dala, ali sa njim nemaš baš ništa.

Htela sam da znaš da bi mnogo lakše bilo da si umrla. Lakše bi bilo reći naglas: “Moja majka je mrtva” nego “Moja majka nas je ostavila i otišla”

Htela sam da znaš da sam ti, u konačnici, zahvalna što si otišla. Jer bez toga nikad ne bih spoznala ko sam, šta sam i koliko mogu.

Htela sam da znaš da ti želim sreću.

Iako znam da je nikad nećeš naći.

Lola