Samohrani roditelj: I uveče, kada anđeo zaspi, ko zna šta je na tvojoj duši, u tvojoj glavi…

Kada uđeš u autobus a neka žena prosto ne želi da ti ustane, nema veze što žongliraš sa dve kese, detetovim rancem i detetom, a vozača ne dotiče ni ležeći ni ništa, čovek je na trkama.

Kada uđeš u poštu sa detetom, ni ne želiš da ideš preko reda ali deda dobacuje da smo bezobrazni što dolazimo sa decom da bi išli preko reda a ti nemaš kome da ostaviš dete dok završiš neke stvari, između ostalog i plaćanje nekih računa.
Kada vidiš cipele koje ti se baš sviđaju ali ti je i dete videlo čizmice iako ima tri para, pa se odrekneš tih cipela iako ide zima a ti još uvek u letnjoj obući.
I uveče, kada anđeo zaspi, ko zna šta je na tvojoj duši, u tvojoj glavi…
Kada ti kažu da si se zarobio, a ti se baš osećaš oslobođeno. I još te ubeđuju da si u svemu pogrešio, da si tužan,nervozan, besan, a tebi zapravo prelepo, osim dok te nerviraju sa tim svojim stavom.
Kada žuriš sa posla kući da što pre stigneš do deteta, zato što ti nedostaje i fali, pa samo o njenim knjigicama za laku noć razmisljaš, a sutradan te napadnu što se nisi javio već si samo prošao pored njih.
I kada se foliraju da im se sviđa tvoje dete samo da bi tebe odvukli u krevet, a ti po prirodi fin i blag a svašta bi im rekao.
Kada noću, dok svi spavaju, tebe temperatura deteta probudi, kada se ispovraća, kada nešto ružno sanja, koga zanima kako si ti, da li si umoran.
I kada piješ četvrtu kafu a tek je podne, znaš da nije zdrava i svi ti to govore ali ti samo ćutiš jer moraš ostati budan a oni ne kapiraju da nisi spavao zbog deteta.
Kada sa osmehom tumaraš okolo samo da ne bi ulazio u dublju raspravu sa bilo kim.
Dok tako živiš zapravo naučiš da je zapravo sve to jako vredno, jer zahvaljujući tome tvoje dete ne skida osmeh sa lica.
Dete u prvi plan, mi kao pozadina, kao tihi borci za te male osmehe i nista ne tražimo niti očekujemo sve dok osmesi našoj deci stoje.

Izvor: sarintatalaki.wordpress.com