„Činjenica je da opada aktivnost virusa, mislim da za dve do tri nedelje neće biti novih slučajeva i onda će naravno biti proglašen kraj epidemije. Preko leta verovatno virusa neće biti, tako da smo mirni do jeseni“, rekao je za TV Pink prof. dr Branimir Nestorović, pulmolog.
On se osvrnuo i na zemlje koje su, kako je rekao, pri kraju epidemije korona virusa.
– Ako pogledate Austriju ili Sloveniju, oni imaju dan – dva nula, pa jedan ili dva. To je pitanje procene, slobodna sudijska procena. Po knjigama, da bi bio proglašen kraj epidemije mora da prođe dvostruki inkubacioni period, to je 28 dana bez novih slučajeva. To je definitivno predugo. Otprilike nekih sedam dana, ako imamo jedan-dva slučaja dnevno, tada je kraj. Ovde je problematično što ima ogroman broj onih koji su pozitivni, a imaju laku kliničku sliku ili nemaju kliničku sliku. Danas je pitanje šta uopšte znači ako dobijete pozitivan test kod nekog ko nije nešto naročito bolestan – rekao je dr Nestorović.
„Sada sledi lepi deo – rasprava o popuštanju mera“
On je naglasio da ima puno pitanja koja su nerazjašnjena, ali da je to sada „lepi deo“.
– Kad se mi svađamo kojom brzinom da popuštamo mere. Onaj prvi deo je bio gadan, kada je počinjala epidemija. Sada je lepo što postoje neslaganja oko toga kojom brzinom treba da se popuštaju mere. Sad je akcenat na ličnoj odgovornosti. Dakle, svako treba da proceni koliko je ugrožen i koliko će da sprovodi te mere – objasnio je pulmolog.
Visoka temperatura i virus
Na pitanje da li se može procenjivati kako će krajem jula izgledati kako će izgledati mogućnost turističkih putovanja, on je rekao da nema mnogo šanse da će virusa biti preko leta.
– Od 1. jula je potpuno nemoguće da virusa bude. Ovaj virus, po svim eksperimentima, na direktnom suncu oko minut i po može da opstane. A kada je visoka temperatura više od 30 stepeni Celzijusa, u senci je negde oko 18 minuta otprilike. To su neke procene. Tako da se teško može verovati da on može da preživi, na primer u Grčkoj kada ume da bude i više od 40 stepeni. Prema tome, to je sad više pitanje kako će države regulisati prelazak granica, da li će sve biti ukinuto, da će se putovati kao ranije ili će se tražiti testovi. To je pitanje koje nije u našem domenu i svaka zemlja će proceniti. Ako Severna Makedonija, recimo, bude tražila test na granicama broj putovanja u Grčku će se smanjiti, zato što je to komplikovano. Dakle, 99 odsto preko leta virusa neće biti, bilo bi veliko iznenađenje da se epidemija nastavi preko leta. Mislim da niko o tome ne razmišlja – objasnio je Nestorović.
Da li će se virus vratiti sa južne hemisfere na jesen?
– Ta priča nije mnogo realna, jer evo Australija na južnoj hemisferi završava s epidemijom. Oni ulaze u taj jesenji period vremena, a praktično su na kraju epidemije. Ako prihvatimo ovaj model da epidemija traje dva do tri meseca i da se posle toga gasi, onda se može reći da, ako je sad tamo krenulo, teško je verovati da virus može da opstane još u avgustu, septembru i oktobru, da bi se ponovo pojavio u novembru i decembru. Kristijan Drosten, nemački virusolog i najveći svetski ekspert za ovu grupu virusa, on smatra da će korona proći kao virus SARS-a. Kao što je SARS u drugoj fazi počeo sam da slabi i da odbacuje neke delove sopstvenog genoma, nešto slično je izgleda počelo da se dešava i sa ovim virusom. Posle određenog perioda vremena, on jednostavno počne sam da slabi – objasnio je Nestorović.
Mutacije virusa i rezultati svetskih studija
Osvrnuo se i na istraživanja koja su već počela u Srbiji, ali i na svetske studije o virusu.
– Od tih rezultata se očekuje da vidimo koliko je ljudi preležalo virus. Preključe su objavljeni rezultati nemačke studije iz Hajnsberga. Tamo je prvo počela epidemija u Nemačkoj i zovu ga „nemački Vuhan“. Tamo je jedna grupa virusologa iz Univerziteta u Bonu radila istraživanje. Objavili su da je tamo još početkom aprila oko 50 odsto ljudi imalo pozitivna antitela, da je već preležalo. Njihova procena je da na svakog inficiranog ide 10 puta više inficiranih. Podaci iz Kalifornije govore da je čak i više, da na svakog pozitivnog ima 50 puta više inficiranih, a u Čikagu je obljavljeno da je 30 odsto. Antitela pokazuju samo da li ste preležali virus, ne štite toliko mnogo. Recimo, u Francuskoj kod srednjoškolaca su rađeni limfocitni testovi, jer limfociti ubijaju ove inficirane ćelije, i više od 60 odsto mladih je bilo već inficirano. Dakle, plan je da vidimo gde se mi nalazimo. Ako bi taj drugi talas bio, teško da može da bude pre decembra, jer sezona korona virusa je decembar-april – rekao je Nestorović.
Ovaj virus, kaže on, ima više od 200 mutacija. Ali njegove bitne osobine poput otpornosti na visoku temperaturu i ultravioletne znake, to se ne menja, dok se menja infektivnost.
– Ogromna studija koja je završena prošle nedelje, koja je obuhvatila 116 zemalja, pokazala je da visoka vlažnost i visoka temperatura ubijaju virus dosta brzo – podvukao je.
„U Italiji su bila dva virusa, jedan jačeg, a drugi slabijeg intenziteta“
Na pitanje da li je čovečanstvo blizu vakcine, profesor Nestorović je odgično odgovorio.
– Stalno imamo najave u vezi sa vakcinom, ali prekjuče je izašao jedan rad sa Kembridža koji je potpuno poremetio koncepciju svega. Tim iz Arizone je, recimo, objavio da virus počinje da se ubija, da su neki tipovi virusa već izbacili deo RNK. A onda je juče izašao rad grupe iz Los Alamosa da se virus pojačava. Međutim, grupa iz Kembridža je vrlo ozbiljna. Oni su pronašli, recimo, da je u Italiji bilo dva virusa: jedan manjeg intenziteta koji se pojavio u decembru i jedan većeg, koji se pojavio u februaru ili martu. Sad imamo oko 207 tipova, mutacija raznih. To jako komplikuje pravljenje vakcine. Ako se virus ponaša kao virus HIV-a, a ima elemenata da se ponaša tako, videćemo – rekao je on.
O lekovima koji pomažu u lečenju korone
Dr Nestorović je rekao da je holorkin, lek koji se davao obolelim od korone, delovao.
– To je bila neka terapija na početku. Grupa iz Francuske je dopunila svoje studije. Oni imaju oko 1.000 pacijenata i rezultati su vrlo impresivni. Naravno, imate lek koji košta nekoliko evra, to je hidroksihlorokin koji je prastari lek, imate remdesivir koji košta više stotina dolara, tako da je to i političko i novčano pitanje. Recimo, Donald Tramp je rekao da im ne treba vakcina ako imaju hlorokin. Onda su drugi reagovali, jer neko proizvodi vakcine i lekove i njegov interes je drugačiji. Tako da je to sad postalo politička priča. Mi smo dobro prošli kroz ovu epidemiju, nemamo neke velike probleme – rekao je Nestorović.
„Velika Britanija će imati najveću smrtnost, mi smo dobro prošli“
On je podsetio da je epidemijska kriva na silaznoj putanji, te da je Velika Britanija najgore prošla.
– To će biti zemlja koja će imati procenualno najveću smrtnost. Sledi SAD, a i Rusija je sada postala malo problem. Ako uporedite Srbiju sa drugima, mi smo prošli dobro. Belgija, na primer, ima isti broj stanovnika, a završiće sa oko 10.000 umrlih. Ako uzmete Norvešku, ona ima četiri miliona stanovnika i mnogo su bogatiji, imaju dva puta više umrlih nego mi. Tek ćemo videti kakva je realna smrtnost, to se tek vidi kada se završi serološko testiranje. Ali biće relativno niska, sad već znamo da smrtnost nije velika kao što je rekla SZO. Polako se život vraća u normalu i za dva meseca će neke druge teme biti bitne.
Da li će rukovanje postati stvar prošlosti?
– Ne daj bože. Rukovanje i ljubljenje je najbliži socijalni kontakt koji može čovek da ostvari sa nekim. Mislim da će ljudi jako brzo da se oporave od ovoga, ali će neke traume ostati. Ko se danas seća one pandemije gripa ili bombardovanja? Ljudi će to zaboravi. Navike će se promeniti na drugi način, putovanja neće biti ovako kežual kao sad: sednem u kola pa idem do Beča. Biće manje novca verovatno, biće restriktivnije ponašanje. Mislim da će se države zatvoriti u sebe, neće uvoznička industrija biti tako razvijena. To sve zemlje kažu. Više će se kupovati domaće, što je odlično. Nadam se da će pranje ruku ostati kao navika. Bile su strašne epidemije u svetu, tako da epidemije dolaze i prolaze a ljudi ostaju ljudi. Mislim da nije realno da se nećemo ljubiti do 2025. godine. Zašto se ne bismo ljubili kada nema virusa – zaključio je Nestorović.
Izvor: Blic
You must be logged in to post a comment Login