Zaposli se u Maksiju, umesto što prodaješ polovnu garderobu

Vest da nekadašnja košarkašica Milica Dabović prodaje na instagramu svoje polovne stvari kod velikog dela javnosti dočekana je na “nož”.

Sa zaprepašćenjem neki su joj savetovali da uvek može da nađe posao kao prodavačica u Maksiju. Da bi bilo bolje da prestane da se ludira i provodi da je “ne bi starost pitala gde joj je mladost”. Nazivali su je psihijatrijskim slučajem koji je, evo, ražalostio javnost “pa nek joj se otvori žiro račun”.

Bilo je onih koji su se pitali gde je potrošila zarađene novce, šta će joj ovo sve ako ima državnu penziju, ali i onih koji su “krivca” za sve videli u tetovažama.

Nisam nikakav fan Milice Dabović, ne pratim šta radi u životu, nisam joj brojala tetovaže, ne znam čak ni kakve stvari prodaje, ali me ovakvi komentari uvek pomere.

Zašto je javnosti prihvatljivije da Dabovićka otkucava artikle u Maksiju umesto što prodaje svoju polovnu garderobu?

Zbog čega se naziva psihijatrijskim slučajem kojem treba otvoriti žiro račun?

Kome može da smeta što se odlučila na takav vid dodatne zarade?

Nikom nije pokrala plakare niti obila butik, njeno je, može sa tim da radi šta god poželi, uz to da se u međuvremenu doteruje, fotka, pući, ludira i sve to kači na Instagram. Prodaja starih stvari ne znači da je prosjak koji nema koru hleba pa sad treba da krepava umesto da živi i uživa.

Smeta nam kad starelete ili rijaliti učesnici zgrću svoje honorare prostaklukom, mrdanjima pod jorganom, pljuvanjem, vriskom, nervnim slomovima, a iščuđavamo se kad bivša reprezentativka odluči da prodaje svoje “krpice”.

Odlazimo u second hand prodavnice, preturamo po korpama i ofingerima, a ovamo se neki pitaju “Ko će to Milicino da nosi?”

Zar to nije licemerstvo?

Zar je trebala da pljačka bankomate ko Romana da bi ti neki moralisti onda rekli: “To se moglo očekivati od nje, istetovirana, utegnuta, izgubila sponzore.”

Gadi mi se ovo.

To lažno moralisanje, osuđivanje, kao kapiranje šta je najbolje za nekoga, šta je pošteno, a šta je sramotno, koliko zarađuje i da li je to dovoljno.

Savetuju je da nađe posao u Maksiju, a kada bi počela tamo da radi usledili bi komentari: Jao, jadna, propala. Od sportistkinje do prodavačice. Bolje da se udala dobro, treba sina podizati. Tuga.

Očekujmo da će biti i onih koji će reći da joj sve to “maska”, jer javnost UVEK sve zna najbolje.

Luftika.rs