Priča o piscu Kafki i devojčici koja je izgubila lutku

Sve što imamo u životu jednog dana nestane, ali nam se vrati – samo u drugom obliku

Za čuvenog pisca Franca Kafku, vezuje se jedna anegdota, bazirana na događaju koji se najverovatnije desio neposredno pred njegovu smrt u Berlinu, 1924. godine.

Priča počinje susretom Kafke i uplakane devojčice. Kada ju je pitao zašto je toliko tužna, ona mu je odgovorila da je izgubila svoju omiljenu lutku. Nakon neuspelog zajedničkog traženja, pisac je rekao devojčici da ga sutra sačeka u parku da je ponovo zajedno potraže.

Sledećeg dana opet nisu imali uspeha, pa je Kafka devojčici dao pismo koje joj je napisala njena lutka “Ne plači. Otišla sam da bih putovala svetom. Redovno ću ti pisati o svojim avanturama.”

Po anegdoti, u narednim danima, svakodnevno su se nalazili, a on bi joj čitao pisma koja je slala lutka sa svojih avantura po svetu.

Jednog dana, Kafka je devojčici doneo lutku (koju je kupio) i rekao joj da se konačno vratila u Berlin. “To nije moja lutka, uopšte ne izgleda tako”, rekla je devojčica. Pisac je izvadio još jedno lutkino pismo i pročitao “Moja putovanja su me promenila”. Devojčica je zatim snažno zagrilila lutku i otišla kući puna sreće.

Mnogo godina kasnije, kada je već bila odrasla osoba, unutar lutke pronašla je pismo potpisano do strane Kafke u kojem je pisalo “Sve što imamo u životu u jednom trenutku nestane, ali na kraju nam se vrati – samo u drugom obliku”.

Iako nije imao decu, Kafka je na veoma domišljat način pristupio devojčici iz priče, pokaživši da u potpunosti razume dečiji svet.