Nikad nama nisu cvetale ruže, ali smo mi nekako jedno drugom cvetali

Prvi put kad smo se posvađali
Onako baš
I kad smo ćutali ceo dan…

Rekao si mi
Ako misliš
Da će nam ceo život cvetati ruže
I ako se posle prve svađe
U tebi nešto ruši
Mi nismo na dobroj adresi
Nismo na pravoj ni na istoj
I možda treba
O tome da razmisliš.

I to me je zabolelo do srži
To
Da bi ti i ja mogli
Da ne budemo na istoj adresi
Da se ne budimo u istom krevetu
Da ne cvetamo jedno drugom
Pored cveća na stolu.

Do srži me je zabolelo
To
Da bi ti i ja mogli
Da ne budemo na pravoj adresi
I da nam se putevi raziđu
I da bi mogao ti
Da ne budeš moj dom.

A već mi jesi
Ti si moja kućica
Moja ptičica u satu
I znam ja dobro
Da nam neće uvek cvetati ruže.

Srećom ja ruže ni ne volim
Osim onih nekoliko od tebe
Tačnije tri
Da se ne pravim
Da ne znam tačan broj.

I nama ruže nikad ni nisu cvetale
Nama cveta neko drugo cveće
Poljsko
Divlje
Retko
Lepo
Drugačije
Divlje a nežno
Nežno a jako
Mirisno a obično
Obično a neobično
Nesvakidašnje
Jednostavno
I cveta.

Uprkos korovu oko njega
Uprkos lošem vremenu
I svemu što mu na ruku ne ide
Cveta i ne mari
I svemu odoleva.

Znam da nam neće
Ceo život cvetati ruže
Ali znam i da ćemo ceo život biti
Na istoj adresi
Ceo život
I još malo.

Jer ti si moja kućica
I moja ptičica iz sata
I moj sto
Za više od dvanaest stolica
I moja kapija
Sa koje gledam da li ideš
I moja fotelja
U kojoj mi srce lupa kad uđeš.

Moja si soba
Tiha i svetla pred zoru
Jastuka pola
I zamršena kosa
Moja si topla posteljina
I mirisna
I prozor si beli
Kroz koji te gledam
I ruka u ruci
I rame uz rame
Moj san i java
I mašta i stvarnost.

Ali ti si i moja briga
I ljutnja
I jedna pocepana slika
I moja si tišina olovna
Otrovna.

Celog jednog sivog dana
I ono što me peče u stomaku i grudima
Razboljevanje
Tugovanje
Zbog tvojih nemara
I hiljadu si mojih noći neprospavanih
I hiljadu si mojih suza isplakanih
I nedočekanih poruka.

Ni osmeha
Ni sitnica
Koje život znače
Hiljadu si neispunjenih obećanja.

I tvoja osećanja
Koja jedva umeš
Da kažeš i pokažeš
Ne brini
Zato znam kako je
Kad ceo život ne cvetaju ruže.

Ali znam i kako je
Bez obzira na sve voleti
I ne odlaziti
Čim se ta prva ruža u vazi osuši
I prestane da miriše.

I znam kako je
Kad naslonimo čelo na čelo
I kad stisnemo ruke
Tad nema ničega što bi moglo
Jače od nas da bude.

I zato ne brini
Nikad nama nisu cvetale ruže
Ali smo mi nekako jedno drugom cvetali.

I neću brinuti
Dok umemo ovako
Nežno a divlje
Retko
Lepo
Obično a neobično
Jednostavno
Da cvetamo.

Preuzeto sa: instagram.com